Општинске новине

320

Веоградске општин ске новине

овакав ]е: чамци, пошто су стигли до места одакле ће почети рад, стану један уз други пореборке, кранцловима окренути на исту страну; у једном чамцу, и то десном, на крми је мештер, а на другоме лаптарош; у сваком чамцу су још по два рибарска момка, средњак (пецкеш) и кранцарош. У мештеровом чамцу веже се крај горњака за горњи део штапца, а крај дојнаке, провучен кроз папучу штапца, за доњи крај овога, па се лапташ прениже из мештеровог у лаптарошев чамац где му се његов други крај онако исто веже за други штапац као што је то учињено са првим крајем!. Кад је то учињено, лапташ се опет пренизује, али само до половине своје дужине, у мештеров чамац и тада је све готово да се одмах може ловити. А лов се обавља на следећи начин. Чамци се отисну један од другог у супротним правцима; за то време мештер и лаптарош разбацају мрежу попречно преко тока реке. Кад је лапташ избачен у воду, чамци се окрену низводно, а мештер и лаптарош спуштају у воду „лацале" (СеНзеП), дебеле јаке једеке везане за оба штапца, а који из чамаца воде лапташ по дну воде. Лацала се спушта толико колико је потребно да мрежа сиђе на дно, што се познаје по „куцању" штапаца по дну реке. На команду мештера момци завеслају низ воду умереном брзином; кад би се та брзина смањила, лапташ би се у води отомбољио и не би се од њега начинила кеса, или би се набацио преко горњаке; ако је та брзина већа него што треба, штапци се одижу са дна, што не треба да буде. А при умереној брзини штапци и доњака иду по дну, а лапташ се претвори у једну широку кесу (коју рибари зову „пуз'н") у којој се риба забуни и остаје у њој док се мрежа не извуче у чамце. А то се чини после неколико минута, пошто је тако вучен лапташ предрљао дно реке на дужини око 60100 метара; на мештеров знак чамци се упуте један другоме на сусрет, а за време тог прилажења мештер и лаптарош сваки из свога чамца крате лацале, да вода не би набацила лиш на горњаку и изручила рибу из пређе. Кад су се чамци састали, они се својим предњим крајевима (кранцловима) вежу један за други набацивањем једне унапред спремљене замке од једека, па онда мештер и лаптарош „чупају" сваки свој лацал и»з воде, док им

Ток ре.ке

ток реке Сл. 7. Прикупљање лапташа до руке не дођу штапци. Кад то буде, они убаце свој штапац у чамац, прихвате мрежу за горњаку а њихови средњаци за доњаку и што могу брже увлаче их пола у један,. а пола у други чамац. Сав је лиш остао у води прикупљен у чамце, па кад лапташ буде тако „затворен", сва је ухваћена риба у томе лишу на гомили. Мештер и лаптарош тада увлаче сваки свој лиш у чамац;. ако у њему има рибе, она се тада појави у лишу и увуче у чамац, па сз вади из њега. По која риба се деси и „на тањиру", т. ј. на ономе месту мреже где се мештер и лаптарош,, извлачећи горњаку и дојнаку, буду састали. Чим је риба извађена из лапташа, овај ]е т онако како је у тај мах сложен у чамцима, спреман за идући лов. Ако се мисли неки простор прескочити због пањева, клада, потопљених ленгера и др. или се мисли ићи више на воду, или ближе обали, мештер командује „чамац напред"; оба чамца везана један поред другога упуте се тада у назначеном правцу. Кад се довеслало на место где ће се радити, чамци се раставе и даље се ради као што је малочас описано. Једно разбацивање лапташа, плављење низ роду и увлачење мреже у чамац назива се „једна рина", а тако исто под „рином" разуме се и тако једним потезом обловљен простор, обично дугачак 60—100 метара, а широк за дужину лапташа (око 50 метара). Кад је рина поред обале, а дно се постепено, али стрмо спушта идући на воду, она се назива „полиш", а сам рад „полишовање". Тада чам-

Сл. 6. Маневрисање лапташем

Сл. 8. Рад лапташем