Општинске новине

376

Београдске општинске новине

Иако привремено под јачим, али краткотрајним, утицајем разних модернистичких струја, у првом реду импресионизма, који је цртеж свео на сасвим споредан елеменат, Петровићев цртеж је прецизан и сигуран. Он одаје рутинираног мајстора који је солидно савладао свој занат и који је остао веран реалистичком начину сликања. Али, у колориту Петровић се осетно удаљио од сваког академизма и акцептирао многе позитивне модернистичке елементе. У његовим делима нема оне упегланости својствене старим мајсторима. Из њих се осећа виртуозна и сигурна кичица; осећа се потез. Петровићева техника би се најкраће могла дефинисати овако: Миодрагу Петрозићу је успело да задргки најпозитивније елемепте реалистичког начина сликања које је научио у академији, у првом реду прецизност цртежа, — и да то споји са модернистичким схватаљима која боју и светлост сматрају за примарне елементе сликарства, тежећи за што већим и што префињенијим богатсвом колорита. —♦Миодраг Петровић је рођен 12 септембра 1888 године у Дубравици крај Смедерева — од мајке Марије и оца Владилшра, царинског чиновника. Како је његов отац, по при-

роди свог положаја и свог посла, био стално премештан дуж читаве границе предратне Србије, то је његов средњи син Миодраг, као и читава Петровићева породица, био упућен на живот у природи око малих чистих и идиличних осамљених царинских кућица. Ту идиличност, пуну бујног живота, растиња и животиња, која је бар у тим годинама, чиста и незамућена било каквим горчинама и природним непогода?ла, мали Миодраг је већ у најранијем детињству зазолео и с њом се сродио, поневши у живот са првим дечачким утисцима одушевљење и љубав за лепоту пејзажа, што је за његово уметничко формирање и дело било од пресудног значаја. Основну школу је нередозно учио у разним местима поред Саве и Дунава, али кад је дошло време за средњешколско образовање отац му је премештен у Београд, где остаје стално. Тако је Миодраг Петровић средњу школу похађао редовно, не прекпдајући, у Првој мушкој гимназији, где су му наставници били Љуба Давидовић (из зоологије), Риста Одавић (из књижевности) и, што је за нас најважнкје, Ђорђз Крстић из цртања. Док за остале предмете није показивао никакве нарочите наклоности, г:и љубави, у пртању је био најбољи у целом заводу. Као такав стекао је симпатије и приврженост Ђорђа Кр-

— Рад из 1939 год. у Београду)

(Својина Српске земљорадничке задруге

Миодраг Петровић: Шумадиска воденица