Општинске новине

Балет Опере Народног

позоришта у Београду

Југословени су народ обдарен јаким осећашем за ритам. У југословенском музичком фолклору ритам је често доминантан елеменат, а у широким масама испољава сз у великој мери и у разноврсним облицима елементарна наклоност према игри. Богатство и разноврсност ритмичку у југословенским народним мелодијама за игру карактеришу две основне одлике: сложене метричке јединице (на пр. тактови од 5/16, 11/16) и неправилни пзриодички склопови (мелодијске периоде од 3, 5, 6, 10 и 12 тактова). У овај сложени комплекс народни играч, — поред елана, страсти и грације, — уноси и своју бујну кореографску инвенцију, а његови покрети синхронизовани су, са прецизном тачношћу, са ритмичким пулсирањем пратећих инструмената и певача. Изразите ритмичке особине, урођене југословенским народним масама, појављују сз као логична последица у културним слојевима нације у виду страсне наклоности музикалне публике према балету и балетском позоришту. Свака балетска претстава солидне уметничке вредности, било да је извођзна на сцени или на концертном подиуму, постизала јз редовно велики успех код београдске публике. Због тога је и балет Београдскз опзре, од самог свог оснивања, стекао велики број оданих присталица у југословенској престоници. Премда још сасвим млад и без оних основа далеке музичке традиције које има културни Запад, београдски балет је за двадесет година од свога постанка постигао огроман напредак у своме развоју. За ово релативно кратко време образована је стална балетска трупа при Опери Народног позоришта у Београду, основане су балетске школе, које главну трупу попуњавају свежпм подмлатком, а репертоар балетског позоришта обогаћен јз великим бројем успелих претстава из домаће и стране литературе. Висока репутација и вредност балета Београдске опере види се најбоље из чињенице, што су и у доба велике позоришне кризе од пре десетак година, када је београдска публика на драму и оперу долазила у врло проређеном броју, балетске претставе увек биле обилно посећиване. Балет Опере Народног позоришта у Беог Р а ДУ основан је 1920 године као саставни део Опере. Први кореограф и солиста била је г-ђа Клаудија Исаченко, која је за сезону 1920—21 спремила балет за опере „Вилин вео" °Д П. Коњовића и „Веселе жене виндзорске" од Сл Николаја (Г\ ? 1со1а1). Следеће сезоне,

1922—23, дошла је за шефа балета и примабалерину г-ђа Јелена Пољакова, која је касније својим педагошким радом стекла непроцењиве заслуге за развој београдског балзта. Са кореографијом г-ђе Пољакове и у режији г. Ф. Павловског изведен је први самосталн балет у Београду „Шзхерезада" од Н. Римског-Корзакова, затим свита из балета „Рскало" (Са8бепо18е{1е) од П. Чајковског. Доласком г. А. Фортуната за шефа и првог играча изведени су у току 1924—26 године балети „Лабудово језеро" од П. Чајковског, „Копелија" од Делиба (1^. БеНБез), ,,Жизела" од Адама и „Тророги шешир" (,,Е1 ботћгего с1е 1гез р1соб) од Де Фаље (Мапие1 сЗе Еа11а). У сезони 1926—27 г. Фјодор Васиљев режира „Очарану лепотицу" од П. Чајковског са примабалеринама г-ђама Ј. Пољаковом и Н. Бошковић и првим играчем г. Максом Фроманом. Од 1927 до 1930 године на челу балета налазила се г-ђа Маргарита Фроман, која је извела балете: „Петрушка" и „Жар птица" (Е'о18еаи с1е 1еи) од Игора Стравинског (81га\утзку), „Рајмонда" од А. Глазунова, „Прича о Хонзи" од О. Недбала, „Лицитарско срце" од К. Барановића, „Играчке" од Ба-

Прима-балерина г-ђа Н. Бошковић и наш први играч г. М. Ристић у „Плавој птици"' од Чајковског