Општинске новине

456

Бвоградске општинске новине

Чланица-солисткиња балета г-ђица Т. Полонска у улози „Персијанке" у балету „Тамара" од Балакирева

јера (Вауег), као и репризе „Жизеле" и „Тророгог шешира". Поред г-ђе Фроман, примабалерина је и г-ђа Наташа Бошковић, а први играч г. М. Фроман. После г-ђе Фроман, која одлази у Загреб за шефа балета тамошње Опере, долази г. А. Романовски, који 1930—31 године спрема балете „Дафнис и Клое" од М. Равела (Кауе1) и „Жавоту" од Сен-Санса (5а1п1:-баеп8), а затим даје и репризу „Шехерезаде". У овој сезони као прима-балерине играју г-ђе Н. Бошковић и Добјецка, а као први играчи г. г. Романовски и А. Жуковски. Нарочито су плодне биле сезоне 1931, 1392 и 1933, кад је кореографију и режију водила г-ђа Нина Кирсанова. Тада су изведени балети: „Човек и коб" по V симфонији Чајковског, „Љубав чаробнице" (Е Гатог Бгијо) од М. де Фаље, „Тајна пирам!иде" од Н. Черепнина (Тзсћегершпе), „Соната великог града" од Тансмана, „Јесење поеме" од Шопена, „Цвеће мале иде" од Кленау-а и „Вила лутака" (Рирреп!ее) од Бајера. При крају овог периода балетски пар г-ђе и г. П. Млакара извео је са београдским балетским ансамблом „Легенду о Јосифу" и „Тил Ојленшпигел" од Р. Штрауса. У следећој 1934—35 сезони нови шеф балета Р. Књазев изводи „Живот једног дана„ од Мах сГ01опа и „Мисли" од Сибелиуса (ЗЉеНиз). У последњем периоду 1935—40 године, г. А. Жуковски постаје вршилац дужности шефа балета, пошто уметничко мзсто сталног и правог балет-мајстора и кореографа још увек није попуњено. За то време гостује неколико кореографа и редитеља. Г-ђа М. Фроман спрема „Имбрека с носом" од К. Барановића и „Рскало" (цео балет) од Чајковског, г-ђа и г. П. Млакар „Ђавола на селу" од Ф. Лхотке и г-ђа Никољска „Арлекинаду" од Дидроа и „Хајдуке" од К. Шимановског. Најзад г. А. Жуковски изводи режију и кореографију „Франческе да Римини" од Чајковског по Д. Лишину и „Златног Петла" од Римског-Кор-

сакова по балетској верзији М. Фокина, "На. балу" по валцерима Јохана Штрауса и „Кавказ" од Иполита Иванова. Последњу премијеру „Тамара" од Балакирева, „Балерина и бандити" од Ф. Моцарта и „Болеро" од Равела спремио је г. Б. Романов, славни кореограф и данашњи балет-мајстор Метрополитен опере у Н>у-Јорку. Ова три балета имала су огромног успеха код уметничке публике и стручна критика се најласкавије о њима изразила. У насловним улогама биле су наше уметнице: г-ђа Н. Бошковић, г-ђица Т. Полонска, г-ђа А. Прелић, г. А. Жуковски, М. Ристић и А. Доброхотов. Поред свог самосталног рада балетска. трупа наше Опере непрестано учествује и на оперским претставама Народног позоришта. Од ових суделовања нарочито истичемо успеле балетске чинове у опери „Кнез Игор" од АБородина, оперети „Слепи миш" од Ј. Штрауса и „Никола Шубић-Зрињски" од И. Зајца. Балет Београдске опере изучен је на основама класичне школе. Под управом разних кореографа и редитеља он је показао способност за остварење како националних тако и модерних настојања пластичног балета. На челу београдског балета сада стојн г. А. Жуковски, који је, са г. Милошем Ристићем, и први играч. Трупа има две примабалерине, г-ђу Наташу Бошковић и г-ђу Ј.. Васиљеву-Жуковски. Поред прима-балерина, има балет престоничке Опере још пет солисткиња и то: г-ђе Ј. Олењина, Т. Полонска, А. Прелић, Љ. Колесникова и Ј. Корбе ж два солиста: г. г. А. Доброхотов и С. Лакетић. Балетски хор броји 20 играчица и 15 играча. Плодан развој београдског балета побудио је интерес код великог броја омладине за балетске студије. Од многобројних балетских школа, које раде у Београду и у унутрашњости, без сумње да су најважније: балетски отсек на Музичкој Академији (којим управљају г-ђа Ј. Пољакова и г-ђа Н. Бошковић) и приватна балетска школа г-ђе Ј. Пољакове. Ова два уметничка студија дају подмладак београдском балету. Последших година београдски балет извео је неколико врло успелих гостовања у иностранству: у Атини 1934 г., у Софији 193& г., у Прагу 1938 г. и у Франкфурту на Мајни 1939 године. Нарочито је било запажено гостовање у Прагу, где је престонички балет однео прву награду у међународној утакмици. Велика техничка и уметничка вредност чланова и солидно спремљен репертоар, у коме врло видно место заузимају оригинална дела савремене југословенске музике, дају нам право да тврдимо да балет Опере Народног позоришта у Београду данас заузима не само прво место на Балкану, већ водеће место у централној Европи. Миленко Жввковић директор Музичке шкоде „Сганковић"