Општинске новине

458

Беог радске општинске нозине

пуне и увеличају програм београдске радиостанице. Значење Београда, основаног по Келтима, старог римског Сингиндума, око кога се толико крви пролило, и чије старе зидине окивају кости разних народа и раса, није само локалног, земаљског карактера. Оно је европско, какво је било и у најстаријој историји и остало до данас. Држава, која је напокон енергично поставила у први план питање решавања земаљске радиофоније, дала је већ доказа о томе да није и да неће ни за тренутак скретати пажњу са тог важног питања. Благотворно дејство тог државног заузимања за општу ствар осетиће се неизоставно у најкраћем времену. Има још једно питање, од првокласне важности, кој-е се не сме заобићи при постављању темеља београдске радиофоније, радиофоније репрезентативне, моћне, много и радо слушане од целог света. То је питање Радио дома, зграде у којој би се концентрисали микрофони свих београдских радиостаница. Зграде специјално грађене у ту сврху, која би својим техничким својствима одговарала до савршенства својој намени. И то питање већ је решено у већини земаља са старијом радиофонијом но што је наша. Искуства су и поучила одговорне факторе у тим земљама да је такво централизовање од највеће користи по само одвијање програма појединих станица. Ако би се — шта је и вероватно — тај толико неопходни Радио дом морао подићи приватним капиталом, исти не би требало да има ни најмање неповерења. Јер Радио дом не само да би се амортизовао у доста кратком року, већ би он постао једно од стално рентабилних предузећа. Разумљиво је да, пишући ово, имамо у виду и потпуни развој наше радиофоније, на првом месту и безусловно велико повећање броја претплатника, које мора уследити чим се остваре три елементарна услова за такво повећање: 1) Снажна радиофонија 2) Заиста добар, забавно-поучан програм 3) Домаћа индустрија јефтиних а добрих пријемника Ако се изразимо најблаже, рећи ћемо да прва два услова нису потпуно остварена, док трећи иде брзо ка свом испуњењу. Домаћа индустрија пријемних радио апарата, која би требало да знатно снизи цене на тржишту, већ излази из повоја. Оно што у том погледу данас постоји, добар је почетак. Данас се већ израђују у земљи, у Београду, пријемници у серијама. Углавном су то све апарати страних фирми, а овде се израђују у лиценци. Израђују се овде готово потпуно, сем електронских цеви.

Холандска велика фирма „Филипс" подигла је у Панчеву такође велику и модерну фабрику, која ће свакако допринети томе да се цене пријемника на нашем тржишту осетно смање. Како из овога видимо, на најбољем смо путу да се и код нас ускоро више неће говорити о десетинама хиљада, у најбољем случају о некој стотини хиљада радио претплатника. Овакви услови допринеће томе да број радио претплатника пређе код нас у веома кратком времену цифру од пола милиона. Разумљиво је да ће тада порасти енормно и приходи радио станица, те ће ове располагати са много већим могућностима и сигурно остварити оно што се данас сматра готово за утопију. Толико о питању Радио дома, који је данас готово неопходан у средишту сваке државне радиофонске мреже. Улазити на овом месту у програмски део наше будуће радиофоније можда је незахвално, али такође и веома потребно. Зато не можемо једноставно заобићи то питање. Наша радиофонија, која ће са оваком замишљеним правилним развојем у будућности добити свакако и један огроман број слушалаца, далеко већи но што је данас, биће пред тим великим бројем слушалаца и далеко више одговорна за програм који им она свакодневно пружа. Јер у програмском делу, радио по правилу не би смео да заступа ничије интересе осим интереса баш тих слушалаца, интереса своје публике. Да би смо могли објективно претресати тему будућег програма, односно оног програма какав треба да нам пружа наша радиофонија у свом зрелом добу, присиљени смо без икаквих коментара прећи преко свега онога што је до сада чињено у том смислу. Јер, руку на срце, чињене су већином само грешке. Барем ако станемо на становиште већине наших претплатника. А на њихово се становиште мора стати, јер су они ти којима је наш радио :и намењен. А тај гро наших претплатника сачињава наш једнојезични народ свих друштвених слојева. Тај премоћни део претплатника нашег радиа тражи, — каткада само у мисли, у потсвести својој, каткада, и то чешће и којим грубим изразом, неки пута опет отвореном манифестацијом, — да се главни део музичког програма састоји из солидно и талентовано хармонизираног народног фолклорног блага. Он тражи и захтева оно што му је најближе, оно што осећа до у дно душе, оно што га свег прожима. При решавању тог проблема не сме да преовлађује укус појединца, никакви лични каприси не смеју ту бити од од ^начења. Треба дубоко заронити у проблем опште психе нашег народа и тек тада доносити одлуке. Не захтева тај бројно надмоћнији део