Општинске новине

Солун и Атина — Садашшост и прошлост, музеји и библиотеке (1) Пут који долином Мораве и долином Вардара води према Солуну, — откуд нам некад дођоше света браћа и наши први просветитељи Ћирил и Методије, — за нас је свети пут, У{а басга, Дубоко узбуђење обухвата човека што више у ове крајеве залази. Уз овај пут и ове две реке као да је посејана сва наша историја; имена градова, села, поља и гора који се поред њих протежу симболишу приче и легенде, тешке стварности, велика дела, велике патње и велика достигнућа. Ниш, Сурдулица, Куманово, Скопље и Е-елес, — свако од тих имена имају свој садржај, већи од звука Морових „Вечерњих звона"... Западно од тог пута, на самој југословенско-грчкој граници, уздиже се тајанствени Кајмакчалан, Велика Костурница Пробоја, а свуда, и десно и лево, све сами споменици прошлости. Туда су се кретали они који нису хтели робовати, туда су се кретала деца и одрасли, то је поприште новијих епопеја наше литературе; ту влада величанствена, гола и осамљена природа, у којој живи свет забрађен у шамије, где пастир, окружен стадом, стоји сам на високим обронцима док ветрови носе крајеве његових хаљина и уче га својим тајанственим песмама. (Високи штап на који се наслања личи једним крајем на ноге крилатог бога Меркура.) Заиста човек не би смео проживети живот да ове крајеве не види. Има чему да се диви, може доживети велике емоције, има шта да га узбуди, потресе и занесе. Кад се зна колико је десетина и стотина хиљада људи пре четврт века са чежњом гледало према Солуну, да угледа широки морски пут који води од овог града у далеки свет, кад се узме у обзир улога Солуна у историји догађаја који су за тим следили, — онда се са сасвим посебним осећањима улази у овај град старе и велике прошлости. СОЛУН На путу за Грчку Солун није циљ, он је само етапа, али занимљива и привлачна. У нашем сећању он нам најпре излази пред очи као велики војнички „квартир" и чудновато нам изгледа што сад у њему не видимо оно војничко шаренило с којим смо се у вези с његовим именом сродили преко наше новије литературе. Огромно пристаниште стоји ско-

ро пуето. Море се блиста пред нама. Хипноза Солуна као поморске базе постаје разумљива тек онда кад се овај залив властитим очима види. Ни у ближим ни у даљим морским водама нешто слично се лако не налази. Нема му краја. Изгледа као нека огромна чаша одређена да из ње пију гиганти чија се жеђ тако лако не да угасити. На целој тој пучини само по која трговачка лађа, по која једрењача натоварена дрвима, по који рибарски чун. И кад око, гледајући уздуж лепог и широког кеја, запне за Бејас-кулу, поглед се опет одбије и опет под правим углом падне на величанствене морске воде Солунског залива, које дрхте од поветарца и маглица и тачно у својој боји одразују светло-плаву боју прозирног, дивног грчког неба. Велике каване су пуне света, али све сами мушкарци. Једва ако се где где види и сусретне по која жена. Од врха, као обрнута лепеза, град с брега слеће према мору. Што је ближе обали, изглед му је општији, а што даље од обале, све се више задржао карактер некадашњих малих улица и уличица, безбројних ћорсокака, кућа које по свему сећају на онај стари Београд чији се последњи трагови губе у његовом новом преображају. Идући паралелно с обалом, две дугачке улице: одос Егнациа и одос Агиу Димитриу, секу град с краја на крај. Све главно што има, скупило се поред тих улица: трговине, цркве и други архитектонски и историјски споменици. Остаци знамените Галеријеве триумфалне капије налазе се на самом почетку улице Егнациа. Немогуће ју је мимоићи, већ и стога што овуда пролази главна трамвајска пруга која долази с обале, од Бејас-куле, и вози према станици. Капија се налази на самом почетку улице. Један део рељефа је још увек добро сачуван, али иначе својим општим изгледом капија јасно говори о далеким вековима који су је на овом месту подигли. Печат старине утиснут је на читав град — упркос великог број нових зграда које су подигнуте након страховитог пожара који је 1917 беснео у Солуну; вековима патинирана Галеријева капија изгледа као нуклеус, као неки чвор из кога се та старина даље испреда бацајући своју сенку на улице и уличице које се овде секу, на пролазе, на мале трговине с истуреним ће-