Општинске новине

502 Београдске општинске новинз

Г-ђа Вера Ђуричић одева сиротну децу Основне школе „Јанко Веселиновић" на Дорћолу

По 300.— динара приложили су: г. Бранислав Тодоровиђ, фирма Југо азбест, г. г. Милан Николић, Милош Поповић, Војин Поповић, Павле Моравац. Мањих прилога од 300.— динара било је више. У свему је до данас сакупљено прилога 375.000.динара. Помопи поплављенима биле су: у проналажењу склоништа у новцу одећи и обући. Грађанство је склоњено у неколико већих зграда. Са Макиша је претежан део сиротиње пресел»ен у фабрику шећера на Чукарици. Треба нароч|ито подвући предусретљиБОСт Управе фабрике шећера, а нарочито директора г. Велимира Ђурђића и инспектора г. М. Милутиновића. Цео крај Макишког поља и Чукарице ту се сместио. У пространим собама по 20 породица нашло је своје склониште. А таквих је неколико соба. На Дунаву се у почетку сместило неколико породица у празним просторијама фабрике „Тунер и Вагнер", одакле су се после преселили. Из Савамале највише се сиромаха сместило у Гостионичарски дом. Управа дома, видећи невоље те сиротиње, није правила никакве тешкоће Одбору за помоћ поплављенима, него их је одмах примила и смешта\а у слободан део просторија: у део приземља и подрума. Остали су били смештени у општинским зградама на „Пиониру" и код панчевачког моста. Један велики део становника уз обалу Саве сместио се у вагоне на узаном колосеку. Ти су имали најгоре склониште, али и то је било ипак нешто. Тако је преко 300 породица добило кров над главом, што је у тим моментима било најважније.

Други део бриге Одбора за помоћ био је делење помоћи у новцу. Помоћ се делила неколико пута. Одбор се бојао да даје веће суме новаца него је рађе више пута давао по мање суме. Тако је новац дељен, увек на лицу места, према потреби по три и пет пута. Сваки поплављени је добио помоћ према броју чланова своје породице. На недељу дана највећа помоћ износила је 300 динара, а најмања 100 динара. На тај начин је Одбор разделио суму од 165.740 динара. Помоћ у натури била је првенствено у одећи и обући. Госпођа Вера Ђуричић, супруга Претседника Општине г. Војина Ђуричића, преузела је на себе акцију да се сиротој деци подели одећа и обућа. Она је и лично то делила. Тако је дељено сиромашној деци по школама мушка и женска одећа и обућа. У свему је раздељено 225 одела и 200 пари ципела. Тај рад, као и рад око дељења новчане помоћи, још није завршен, јер многе и многе породице неће се моћи вратити својим кућама за дуго време. Поред озога, сиротиња је помагана у огреву, у лековима, у указивању лекарске помоћи и свему другоме што им је требало. Једном речју, Одбор за помоћ поплављенима преузео је на себе свеколику бригу за свестрано старање о томе. Овде се мора истаћи да Одбор, нажалост, није био у могућности да надокнади ма коме причињену штету услед поплаве, него се трудио да онима који су гладни даде хлеба. Њему су стигале многе молбе, често упућиване и од државних власти, да се помоћ дадне за претрпљену штету; али Одбор