Општинске новине

Соци/ална хроника

503

је све то морао одбити, јер се шегоза задаћа састоји једино у томе да заштити голи живот оних чији су животи били угрожени. А таквих је било много. Страшно је било гледати оне сиротане голе и босе, њих по стотину у једној соби, где у сваком углу нешто на шпорету заудара, децу како безмоћно јуре према вама и вичу сви у један глас: „чико, има ли шта и за нас". Задах је страшан. Човек који није живео у тој средини не може ту издржати ни пет минута, а они су, ето, сретни да су ту, да и тако нешто имају, и не траже ништа друго него бар мало хлеба. У тим и таквим приликама Одбор није могао да мисли на стварно претрпљене велике пггете људи којима је вода немилосрдно нипггила њихову имовину, али који имају топло склониште, имају шта и да заложе и да попију. Бар не овога пута. Да је, по некој срећи, Одбору дато толико обилатих средстава да је могао, поред оних оронулих и изгладнелих сиромаха, да мисли и на оштећене имућне грађане, сигурно да их не би заооравио, и да би био задовољнији, поносигији, сретни^и и мионији у извршењу своје мисије. Овако, верује само да је са пуно савести, преданозти и пожртвовања запгтитио оне животе којима је његова запгтита била хитно потребна. Још једном треба истаћи, за похЕа \у је смишљена, сложна и заједничка акција свих позваних

установа на озоме деликатном послу. Општина, Црвени крст и Управа града, — три установе које су се нашле побуђене да у Београду помогну невољном поплављеном грађанству, сложили су се да заједнички тај посао обаве, да имају једно благајничко руковање, једнообразан поступак у дељењу и у свему што је у вези са овом акцијом. То је било од виталног значаја. То је још једном доказало да се не само може него и треба и мора на соци;ал,ном пољу заједнички радити. Јер само се та со невољнима може најбоље помоћи, и само се та:<о могу отклонити многе и многе немиле незгоде које би при оваквим радњама биле неминовне. Желети је да ово мало дело буде претеча за будуће велике радње на ■социјалном пољу рада у Београду, а оно је велико, толико велико да ће бити довољно места да се упосле све снаге и све амбиције позваних установа. Поплава још није завршена. Она ће остати у успомени можда још дуго година, јер овакве се поплаве не враћају чеето. Овога пута добра и брза акција добрих људи поновно је доказала да Београд зна и уме евоје суграђане да брани и штити. Како год их је знао да брани и одбрани од зиме, тако их је овога пута бранио и одбранио од воде. ДФ Реља Аранитовић

Гал Ференц: Цигани (Са Изложбе модерних мађарских сликара у Београду)