Општинске новине

Правна хроника

509

-а управни одбори градских предузећа, чији су Статути и Прагматике овде у питању, нису одбори које има у виду поменути пропис Закона о град. општинама. Сем тога управни одбори поменутих предузећа нису ниуколико прешли статутарни круг рада, да би се њихове одлуке задржавале, јер Прагматике и Статути чије је доношење задржано нису организационог карактера већ последица овлашћења датог овима, (управним одборима) организационим прописима донетим од градског већа приликом њиховог оснивања као градских предузећа. Што се тиче „Електре" д. д. она се уопште не може третирати као градско предузеће, јер само жалилачко поглаварство признаје да је то акционарско друштво. Последица овога је да на карактер „Електре' 'д. д. не може утицати околност што град Сушак има већину или све акције. Услед тога задржање донетог Статута и Прагматике преставља у потпуности прекорачење делокруга рада градског већа те је закључак и у том свом делу могао бити -■задржан од извршења." Десетогодишњи боравак у градској општини, на основу којег се стиче завичајност у овој, не мора бити без прекида Ово станозиште заузето је у пресуди Државног -савета бр. 2945 40 од 16 фебруара 1940 год., којом је расправљен овај случај: „Оспореном одлуком оснажена је одлука Бзна Дравске бановине којом је установљена завичајност Смоле Јакоба у Општини града Љубљана. Тужилачка општина побија законитост оспореног решења и у тужби истиче да именовани није завичајач у Општини града Љубљане јер није провео нетфекидно 10 година у овој општини да би на основу § 13 од. 4 Закона о градским општинама стекао право чланства у истој општини, јер, и ако је провео 10 година у Општини љубљанској, имао је прекиде у току десетогодишњег боравка, који су од утицаја на његово право завичајности. Државни савет налази да разлози тужбе нису основани на закону и то са следећих разлога: По § 13 одељ. 4 Закона о градскии општинама за пријем у чланство потребно је да неко лице буде стално настањено најмање 10 гздина у једној општини... Из списа овога предмгта види се, да је Смоле Јакоб био настањен на територији општине града Љубљане 10 година. Приговор тужилачке општине да је именовани имао прекид због којега нема десетошдишњи боравак а који износи у оба случаја око 6 месеци не може се узети онако како га тужилачка општина претставља, јер по § 13 наведеног закона не тражи се непрекидни боравак — па је са ових разлога тужба противна овом законском пропису те је исту на основу чл. 34 Закона о Државном савету и управним судовима као неумесну ваљало одбацити." На градске службенике пензионисане пре него што је ступио на снагу Закон о градским општинама не могу се применити прописи тога Закона који говоре о односима градских службеника У овом смислу је пресуда Државног савета бр. 31408/39 од 23 фебруара 1940, донета поводом овог слу чаја: „Оспореним решењем одлучено је да се одобри одлука Градскога већа у Београду, којом је тужилац одбијен од тражења да му се накнадно за одређивање личне пензије урачуна време проведено на војној дужности — у рату. Тужилац побија законитост оспореног решења, иетичући да је с обзиром на § 104 Закона о градским општинама а на основу § 270 тач. б Зак. о чиновницима, ваљало признати све време проведено на војној дужности у рату, без обзира што није био у активној државној служби 1934 године када је донет Закон о градским општинама. Општина града Београда, у одговору на тужбу истиче да је тужилац пензионисан решењем суда Општине града од 14 јула 1933 године, те да је ово решење постало правноснажно. А правноснажне одлуке управних власти могу се мењати само под условима из §§ 128, 129, 133, 134 и 135 Закона о општем управном поступку — у другим пак случајевима, у којима се може доћи до примене ни један од поменутих законских прописа, не може се о једном питању поново расправљати, а то тим пре, што тужилац није тражио ни обнову управног поступка — §§ 128 и 129 З.у.п., нити је тражио примену §§ 133 и 135 З.у.п.-а. Државни савет налази да разлози тужбе нису основани на закону, јер је тужилац пензионисан решењем суда Општине града Београда од 14 јула 1933 године, те да се на њега не могу применити одредбе Закона о градским општинама, у погледу накнадног урачунавања година службе за пензију, пошто је тај Закон ступио на снагу после тужиочеЕог пензионисања. А опште је правно правило, да закони немају ретроактивно дејство тј. да ое исти примењује само за у будуће, у колико наравно у истом законеком пропису није нормирано да ће се примењивати и унатраг. Те пошшто, §-у 104 Закона о градским општинама није дато ретроактивно дејство, то је и позивање тужиочево на овај закон неумеено, па је тужбу на основу чл. 34 Закона о Државном савету и управним судовима ваљало одбацити." И званичник градске општине не може бити постављен за градског чиновника без надтечаја Ово гледиште заузео је Државни савет у своме решењу бр. 3620/40 од 15 фебруара 1940, ко^е је донето по овом случају: „Ожалбеном одлуком Банска управа задржала је од извршења на основу § 134 Закона о градеким општинама одлуку Градеког већа општине града Скопља бр. 21633'39, којом је Поповић Слободанка званичник општине скопљанске преведена односно постављена за писара исте општине. Овакву одлуку Банека управа је донела са образложењем, да се градски службеник са звања званичника не може превести, с обзиром на одредбу § 102 Закона о градским општинама на звање чиновника, без надтечаја, како је овде противно цитираном законском пропису учињено.