Општинске новине

Г Г С I" ГА АС К И Бр .б ОГШТИНГКГ1 НОС)ИНЕ 1940

Чланци и студије Српска Народна скупштина у Београду у јуну 1690

18 јуна о. г. навршује се управо 250 година како је, овде у Београду, одржана Народна скупштина српских главара. Као и данас, и онда се, наравно у мањој мери, Европа потресала из основа борбом између два царства: Турског и Римског царства немачке нације с Хабзбурзима на челу. У тој борби учествовао је видно и наш српски народ, вазда на бранику националне слободе. Наш је народ био први међу народима Турскога царства који се већ крајем XVI века дигао у одбрану слободе и опстанка свога. После тога, током XVII века, низали су се устанци за устанком, врло често у вези с Римском куријом и западним силама које су желеле да с помоћу балканских устаника потисну турску силу из Европе, па да оне завладају ближим истоком. Дуготрајно ратовање између Римског царства немачке нације и Турске у последњој четврти XVII века било је од великога утицаја на судбу нашега народа. За време те дуге борбе од шеснаест година наш је народ уложио сву снагу да поправи своје бедно стање под Турцима. Предвођен Српском црквом, наш је народ ушао у неравну борбу с Отоманском империјом, раме уз раме с ћесаревцима. Интересантно је да је наш народ, кад год се дизао против Турака, излазио стално с јасно замишљеним и израђеним пројектом о својој самостално] или полусамосталној држави. Као што је за време читавога средњега века код европских народа увек снажна и животворна била идеја Римске империје, тако је и у душама многобројних поколења нашега народа, за време робовања под Турцима, идеја о старој српској слави и величини била силан покретач за народне покрете и устанке. Подигавши устанак у Банату 1594, Срби У преговорима с ердељским кнезом Жигмундом Баторијем 1 јасно показују намеру да обнове стару српеку деспотовину. Када је, пак, избио аустриско-турски рат 1683, у Срба се истичу људи с јасно израђеним планом: о стварању једне велике Илирскз краљевине од Караванки па све до Црнога Мора. У Срба је

носилац ове идеје био гроф Ђорђе Бранковић, а у Хрвата његов савременик и лични знанац Павао Ритер-Витезовић. Само има разлике у њихову замишљању и схватању нове илирске државе. Бранковић ову нову државу замишља мање више самосталном, а Витезовић машта о уједињењу Јужних Словена само у оквиру хабзбуршке монархије. У тим бурним данима, када су извесни политички кругови у Европи, па чак и српски патријарх, веровали да ће се Турци моћи потиснути из Европе и када је борба између Француске и Римског царства немачке нације достигла свој врхунац, наш Београд преживљавао је тешке дане. Непосредно пред дуги турско-аустриски рат Београд је био једно од најистакнутијих места у југоисточној Европи. На високом каменитом кљуну, на саставу Саве и Дунава, уздизала се јака београдска тврђава, опасана вишеструким зидовима, како се то лепо види на савременој слици у делу „1/ оп^те с1е1 Бапић1о" из год. 1685. Испод тврђаве, и са дунавске и савске стране, простирала се взлика варош, оријенталнога типа, опасана, као и тврђава, зидовима и шанчевима. Силне џамије, око 80 на броју, доста велике и простране куће, поред много малих, с прозорима окренутим у двориште, али и према Сави и Дунаву, огромни ханови и караван-сераји с нагомиланом разном персиском и арапском робом из Египта, Шама, Триполиса, Бајрута и Смирне, одређене већином за тржишта западне Европе — ето тако је изгледао Београд у последњој четврти XVII века. Такав су Београд гледали западна властела и витезови који су, у јуну 1665, провели неколико дана у Београду у пратњи фелдмаршала грофа Валтера Леслија, посланика ћесара Леополда I султану Мехмеду IV после склопљенога мира у Вашвару. Мир између Турске и Римскога царства није дуго трајао. Чести погранични сукоби довели су, најзад, до отвореног рата. Силна турска војска притиснула беше 1683 Беч, престоницу Римскога царства немачке нације. Цар Леополд I с двором и високом властелом утече главом без обзира у Моравску. С