Општинске новине

Везе Далмације са Београд ом

641

И Хрватска бановина хола С бујним племством поља од Турова, И Словенска далека држава Откуд тече Сава, Мура, Драва: Све те земље један језик склада Да су једном душом, једно тијело " III Споменули смо монументалну фонтану у Сплиту која је израђена 1880 год. по наредби д-р Анте Бајамонтиа, са симболичном фигуром генија слоге, који руком показује на исток, на Босну и Балкан, на Србију где лежи будућност Сплита. још су стари Римљани изабрали, као најприкладније место, положај данашње сплитске ееверне луке и ту су, на месту где је било мало илирско-грчко насеље, изградили центар ондашње провинције Далмације, град Салону. Из Салоне водили су главни друмови на северо-исток, исток и југоисток, спајајући Салону са Балканом. Када се освојењем Клиса (1537) Турпи приближише Сплиту, способношћу и домишшљатошћу некојих грађана. Сплит је ностао слободном извозном луком Балканског полуострва. Из целог турског царства, па чак из гз кшди1е и Персије долазили су каравани крцати робом у Сплит, одатле се роба преносила у Млетке. Истим ПЈггем копном и морем извозила се роба са Запада на Исток. За време Аустрије Сплит је био запостављен, изолиран, без железничког спота са изојим природним и историским залеђем. Мађари израдише Реку, а Немци Трст. Тако је ова трговина са запада и севера, па и она са Истока, свраћена на споменуте две трговачке луке, највеће и најпрометније на целом Тадрану. Д-р Анте Бајамонти, који је, као вишегодишњи претседник сплитске општине, много учкнио за процват и напредак свога града, хтео је да приведе у дело замисао и идеју коју је приказао у симболичној фигури на споменутој монументалној фонтани. Бајамонти се ]*е заузео енергично да Сплит добије први железнички спој са својим природним залеђем, Босном и Херцеговином и Београдом. У ту сврху за потребне предрадње тражио је дозволу од аустријске, турске и српске владе. Аустријска влада имала је да изради свој део за свој теритој, ондашње турске власти свој део за Босну и Херцеговину, а српска влада свој део. Док је српска влада прихватила Бајамонтов предлог, а тако исто и турска влада, дотле је аустријска влада због тешких политичких и стратегиских узрока одлучно одбила Због споменутог плана и предлога аустриска влада уписала је Бајамонта у своју црну књигу. Од тог часа изгубио је њезину наклоност и (Потпору. То се је нарочито опазило на следећим општинским изборима. Народна

странка победила је најпопуларнијег вођу у Сплиту (1882). Те године сплитска општина дошла је први пут у народњачке руке. Далматкнски аутономаши изгубише најјачу своју кулу. И турска влада у Босни и Херцеговини, једно десетак година пре предлога Бајамонтијева, сновала је о железничкој вези Београда, Босне) и Херцеговине са морем. Познато је, — на основу дипломатских извештаја тадањих аустријских конзула у Босни, Херцеговини, Београду и Цариграду, — да је било покушаја да се гради железница која би спајала Београд преко Босне и Херцеговине са јадранским Морем код места Неум-Клека. Та је идеја никла 1851 године. То је почетак првог плана о јадранској прузи. Камо среће да се је после ослобођења и стварања наше заједничке државе остварио план Д-ра Бајамонтиа о изградњи железничке пруге Београд—Сплит! Избегли би се многи тешки и погибељни унутрашњи сукоби и покрети. Далмација је по свом географском положају одређена као веза истока са западом, старе романске са новом словенском цивилизацијом. Ову је улогу, како смо споменули, вршила Далмација у римско доба, преко Дубровника вршила је и у средњевековно доба, она је позвана да је врши и данас и у будуће. Није само Бајамонти, већ су и други Далматинци истицали важност и природне везе Далмације и Јадрана са Србијом и Београдом. — О том је певао Стјепан Ивичевић. (Родио се у Макарској као потомак старе племићске босанске породице, која се у XVII веку доселила у Далмацију. Ивичевић је самоук. Говорио је важније европске језике. Ушао је у тајне филозофије, математике, историје и природних наука. Изучио је право као најбољи правник. Писао разне чланке и песме. Уживао је велики углед. Биран је за претседника општине у Мака.рској и за народног посланика). У једној својој песми г. 1848 пева: „Вира и Бог .... једно село само Биће од Саве све до мора амо! И видит ћепг уз гвоздену стазу 1 ) Како кола брез волова лазу; Те од мора ча до Биограда Два дни ода само биће тада! Вира и Бог, једно оело само Биће од Саве све до мора амо!" Рекли смо да су народњаци били анексионисти тј. тражили су да се Далмација споји са Хрватском. Веровали су да ће се уједињени лакше одупрети аутономашима у Далмацији и германизацији и мађаризацији у Хрватској. Али, ни сви народњаци нису били одушевљени !) железница.