Општинске новине

674

Београдске општинске новине

од Шекспира до Крлежз и од Вагнера до Светомира Настасијевића. До данас је Беложански суделовао на свима пролећним и јесењим изложбама Удружеља приијатеља уметности „Цвијете Зузорић", и на неким страним југословенским изложбама; међу осталима и на великој репрезентативној југословенској изложби у Лондону 1937 год. Сташа Беложански је до данас приредио десет самосталних колективних изложаба. Прва његова изложба била је 1926 год. у просторијама београдског „Пољско-југословенског клуба"; друга — почетком 1930 год. у заједници са познатим сликармиа Миодрагом Петровићем и Милошем Голубовићем; трећа 1929 год. у Сомбору; четврта 1932 г. у малој сали „Цвијете Зузорић"; пета 1937 год. у Београду; шеста исте године у Новом Саду; оедма хилендарска изложба 1938 год. у просторијама београдског Црквеног музеја; осма исте године у просторијама „Цвијете Зузорић" у Београду; девета — хилендарска изложба у Новом Саду, — и десета — јубиларна изложба крајем 1939 год. у Београду. На Топчидерском брду, изнад нове Маркарнице, у улицл Јанка Вукотића бр. 16, налази се једна веома интересантна вила. Грађена у модерном стилу, омалана црвено-бело, она на себе привлачи пажњу малобројних пролазника. Један огроман прозор, који јасно све-

дочи да се ту налази атеље једног уметника, највише пада у очи. То је вила познатог београдског сликара и сценографа г. Сташе Беложанског, рађена у заједници са архитектом Попковом по његовим нацртима, под његовим воћством и добрим делом његовим властитим манеулним снагама. То је једна од оних ретких наших вила у коју је њен власник унео максимум свог духа, својих потреба и својих жеља. Окружена бујном, веома пажљиво негованом и с много разумевања распоређеном вегетацијом, она речито говори о високом укусу њеног сопственика; утолико речитијз ако сазнате да све то негује он сам, — без помоћи баштована. Терасе и велики прозори говоре речито о Беложанскиевој потреби за сунцем, ваздухом и светлом. Али, још више својих уметничких интенција и својих потреба унео је Сташа Беложански у интерјер своје виле. Кад се прође кроз мали антре, улази се у ^едну велику просторију за примање. Когод има осећања за стил и за унутрашњу декорацију стана, мора ту застати изненађен. Ни најуспелије креације наших и страних архитеката нису на мене оставиле дубљи утисак. Свака, па и најмања ситница у то| просторији, рађена по нацртиима и упутствима нашег уметника, стилски је повезана и све заједно одаје старог сценског ругинера. По мом схватању, то је најуспелија, најпростудиранија и најпродуховљенија „инсценарија" Сташе Беложанског. Ентерије виле Беложански — Дело самог уметника