Општинске новине

Прилози за историју Београда

Први српски ратни зајам и ратни прирез за наоружање у Карађорђевој Орбији (Одломак из новије историје Београда и Србије)

Кад је на Сретење 1804 године у селу Орашцу био изабран за вожда Карађорђе Петровић и тиме отпочела буна на дахије, онда је устаничка војска бројала једва 500 људи. Али је број војника из дана у дан растао' тако да је после три месеца њихов број износио око 25.000 људи; у лето 1806 г. било је бораца око 55.0Ш; 1808 г. било их је око 60.000, а у доба великих опасности њихов број је ишао и на 100.000 људи. Главну војну снагу за време овог ратовања сачињавала је народна војска. Ова народна војска прво је постала још за време Мустафа паше за време његове борбе са видинским одметником Пазван Огулом и са јаничарима. Зачеци праве редовне војске јављају се тек од 1808 год.

Карађорђе

Тадања уетаничка војска делила се на пешадију, коњицу и тобџије. Разуме се, пешадије је било највише. Снабдевање је вршено у почетку овако: сваки ратник је сам себи куповао пушку, а народна каса је куповала само најсиромашнијима. У коњицу су улазили само имућнији домаћини, који су имали свога коња. Најмање је било тобџија, јер је топова било врло мало. Срби су тек у 1806 години имали око 13, а у лето 1813 око 30 топова. У почетку устанка ни сви војници нису имали оружја, него су неки употребљавани и на друге послове као: копање шанчева, прављење утврђења итд. Оружје (пушке и муниција), набављано је са стране, понајпре из суседне Аустрије, потом из Русије, а најзад и отмицом и запленом од побеђених Турака. Пошто се мупиције (џебане) трошило врло много, то се у баруту и олову осећала највећа оскудица, коју је требало задовољавати. За подмирење потреба у наоружању била је створена после заузећа Беогрда у доњем граду тврђаве и нека врста радионице, прве фабрике у маломе, у којој су вршене оправке, а после израђиване и пушке, изливана пушчана зрна од олова, и остали послови. Доцније, 1810 год., усташи су били створили и једну малу тополивницу за оправку и израду топова. То би, дакле, била прва фабрика ратне индустрије у ослобођеној Србији! Београд је и у том погледу био први град ослобођене Србије, који је добио прву фабрику! И то фабрику за ратну индустрију. Доцније ова прва фабрика, тополивница, била је пренета у Крагујевац, где се све више и више развијала. Али ова домаћа производња оружја и муниције није била у стању да подмири све потребе, које су све више расле; зато се морало куповати на страни и увозити по доста скупе новце. Једино су Руси снабдевали усташе бесплатно, а из Аустрије је све куповано. Но како устаници нису увек имали новаца, то се морало прибегавати и задуживању. На тај начин су постали и први српски ратни зајмови. Неће бити без интереса, ако данас, у доба великих ратова и закључења великих ратних зајмова, бацимо поглед на време пре 136 година, кад се стварала мала Србија, прете-