Општинске новине

Београд негдашњи центар великог рибарства

627

излицитиране суме аренде на име кауције, било у готову, било у државним папирима. За лицитанта на коме овај закуп остане вредиће лицитација одмах, а за државу онда кад је одобри Министар Финансија. 17, септ. 1895 год. Прочитали: Београд. (потписи лицитаната). Као што се види из ових услова, о каквој заштити и прописима за рационално искоришћавање риболова нема у њима ни помена, изузимајући забрану троваша рибе; на какву заштиту није у оно време код нас нико ни помишљао. Међутим, пре но што је код нас сазрело увереше да је потребно законом регулисати не само рибарске односе, већ и начин искоришћавања риболова и прописати шта је допуштено, а шта не при томе послу, у суседној нам монархији већ су постојали такви закони. Закон о рибарству у слатким водама у Краљевини Хрватској и Славонији од 6. травша 1906 год. и сличан закон о рибарству у Угарској од 1888 године садржали су у оеби све што је битно за заштиту рибе и рационалног рибарства. Гдавне одредбе хрвагског и мађарског закона о рибодову и њихово извршење Главне одредбе тих закона, у колико су се непосредно тицале риболова који су снабдевали рибом Београд, биле су оне што су се односкле на забрану лова економски важнијих врста рибе у време шиховог мрестеша; прогшсиваше минималних величина испод којих се те врсте не смеју ловити; забрану преграђивања рибљих пролаза и спречавање изласка рибе из ритова у текућу воду; забрану лова помоћу експлозивних, наркотичких и отровних материја; забрану упуштања затроване воде из фабрика у којима живи риба. Најосетљивија тачка за закупце риболова у суседној монархији била је она којом се забрањивало заграђивање фокова и спречавање да кроз њих, после опадања воде, заостала риба у ритовима може изаћи у текућу воду: Саву, Дунав, Тамиш и Тису. А ритови, у оно време пуни рибе, и фокови преко којих су постављане „грађе", преграде од коља и пређе, и који су издавани под закуп јавном лицитацијом, били су ови: 1. Од Панчева идући у правцу Титела: Нова Борча, Стара Борча, Овча, Риево, Каловита, Прелива, Расова, Бели Брег, Црни Преток, Кеташка, Црвенка, Оћеш, Затоњ, Визељ, Лисичији Јарак, Сибница и Тамиш. 2. Од Земуна навише, идући левом обалом Дунава: Кишвара, Беланош, Бесни Фок, Опавачки Дунавац, Опавачки Тамиш, Аркањ,' Кобиљски Дунавац и рит, Кувало, Тоња, Мајурски Дунавац, Бегеч (више Новог Сада), Жива, Берава, Бело Блато, Новоселски рито-

ви, Копач (наспрам Вуковара), Кут и Вајш (више Вуковара) и Апатински ритови и фокови. 3. Од Земуна навише, идући левом обалом Саве: Бежаниски Рит, Сурчински и }аковачки Рит, Добановачка Бара, Угриновачка Бара, Живача, Моровић, Канал више Сремске Митровице што спаја Саву са Вуковаром. Закон о рибарству за Краљевину Хрватску и Славонију, као и онај за риболове у Мађарској, садржали су све што је битно за заштиту и рационално искоришћавање риболова, али су у већини случајева остајали мртво слово на хартији. Оно што се строго извршавало, били су прописи о правним односима у рибарству, о риболовној својини, о начинима како се долази до рибарских права и др. али на оно што је ишло на штету арендатора гледало се кроз прсте. Држави је било на првом месту до тога да од тих закупа има што већи приход, а овај би био у толико мањи у колико би се строжије извршивали законски прописи у погледу технике риболова, јер би у томе случају закупне цене на лицитацијама биле у: толико маше. Томе непотпуном извршивању законских одредаба доприносило је и то што органи власти, који су, с времена на време обилазили закупљене риболове да би се уверили о томе како се извршује закон о риболову, нису познавали доскочице и трикове које су арендатори употребљавали да би у време доласка тих органа или државних комисија затајили оно што раде, а што закон не допушта. На пример, закон је строго забрањивао постављање преграда и препрека ма које врсте које би спрзчавале излазак рибе из поплављених терена и ритова у речно корито. Ти су излази били дубоки канали, фокови, кроз које је риба, као каквом реком куљала из рита у текућу воду, пошто се у риту измрестила и исхранила. Арендатор би преко таквог фока побио у дно воде дебело дрвено коље, иа на ово разапео јаку пређу од дебелог канапа, теровану да не би спајањем у води трулила, а која је била распрострта усправно од дна воде до на I 1 /«—2 метра изнад водене површине и потиуно онемогућавала пролаз рибе. Риба из рита, осетивши да је ту излазак, улазила је масама у фок, допирала до грађе и ту морала стати, не могући ићи даље. Дешавало се у већим ритовима и њиховим дубоким фоковима да на грађу навали толика маса рибе, која се наслаже уз грађу, да од ње вода не може да отиче, већ почне у фоку расти, што је у више прилика учинило да се од терета који на пређу притискује, коље покрха, па пређа упусти сву сакупљену рибу. Као што је поменуто, такво заграђивање било је и хрватским и мађарским законзм строго забрањено. Међутим оно се од закупаца риболова од увек у највећој мери употребљавало. Државне власти су добро знале