Општинске новине

Правна хроника

Одлуке Државног савета

У градској служби не може бити звања односно места, које не би било могуће односно које није предвиђено по Закону о чиновници:.:а у државној служби, јер за свако место у градској служби мора се наћи одговарајуће место у државној служби. У овом смислу је решење Државног савета бр. 12532/39 од 7 септембра 1939 год. чије је образложење следеће: „Прописима § 100 Закона о градским општинама одређено је да „градско веће има донети статут којим се назначује којем звању и положају државног службеника одгоиара звање градског службеника", као и да „у статуту има бити утврђено с којим местом је везано право на пензију". (По § 51 тач. 10 Фин. закона за год. 1936/37 статуте могу доносити и именована већа). Овај је пропис с обзирол на речи „има" — императивне нарави. У ст. 1 § 104 Закона о град. општинама одређено је да „одредбе за државне службенике ....о престанку службе, о пензијама ....имају се сходно смислу примењивати и на градске службенике, уколико овим законом није друкчије одређено". Каже се „о престанку службе, о пензијама" без икаквог ограничења односно додатка, дакле интегрално, у потпуности по њихоеом смислу са једним јединим изузетком, када закон о градским општинама нешто другачије не одређује. И ово је императивне природе, наређење закона, да се имају примењивати прописи чиновничког закона, уколико закон о градским општинама не одређује нешто другачије. У погледу пргстанка службе и у закону о град. општинама нема никакове одредбе, па прописи Закона о чиновницима важе овде у целини, у колико се наравно с обзиром на уређење градске службе могу да примењују. Ту не треба о томе у статуту да се предвиђа ништа. Што се тиче пензија закон о град. општинама има о томе одредбе у ст. 2 § 104 као и у ст. 4 § 101 Закона о град. општинама. Према таквом стању ствари питање места са којима је везано право на пензију регулисано је тако, да у свему ономе, о чему ништа не предвиђа закон о град. општинама важе прописи Закона о држав. чиновницима, па према томе и одредбе овога о томе са којима је местима у државној служби везано право на пензију. То важи и за град. веће, када у статуту „назначује којем звању и положају државног одговара звање град. службеника," што значи да у град. служби не може бити звања односно места, које не би ' било могуће односно које није предвиђено по Зак. о чиновницима у државној служби, јер за свако место у градској мора се наћи одговарајуће место у државној служби. При назначивању одговарајућих места имају за градско веће да буду меродавни прописи закона о држав. службеницима. Исто тако су

за градско веће меродавни прописи. Зак. о чинов., када утврђује са којим местом (зваљем) је везано право на пензију. Када је утврдио које звање и положај градског одговара звању држав. службеника, онда има да установи, да ли је са одговарајућим местом државног везано право на пензију, па с обзиром на пропис ст. 1 § 104 да одредбе за држав. службеника о пензијама имају да се примењују и на градске да то исто право даде и градском службенику на одговарајућем месту. Није дакле ова ствар, одређивања места са правом на пензију, препуштена слободном нахођењу већа, већ је оно у том погледу законом везано. Закон је наредио град. већу да донесе статут о свему томе, пгго значи, да не сме у град. служби бити службеника, којима одговарајући службеници у државној служби имају право на пензију, а да и прво-поменути немају тога права. Осигурање град. службеника за постизање законом им зајамчених права одмах по ступању на снагу закона и у времену до доношења статута налази се у прелазним наређењима и то у првом реду ставу 4 § 161 (службеници који по досадашњим прописима нису имали право на пензију), јер је то у овом законском пропису начелно одређено, да се има у ово време рачунати раније време, а препуштено је статуту да одреди колико. Друтим речима закон им је дао право на рачунање ранијег времена за пензију. Тога ради у статуту се мора предвидети озо време али колико (највише 10 год.) препуштено је већу. Не може се дакле, да се не рачуна ништа. Важнија је одредба ст. 2 § 159, где се одређује, да Министар унутраш. послова у споразуму са Министром финансија има привремено и до доношења статута да одреди звања и градских која одговарају звањима и положајима државних елужбеника. То је оно исто што по § 100 има да учини градско веће статутом. И када је то учињено, онда не стоји ништа на путу, да се — начином напред изложени на овакове примењују прописи Закона о чиновницима о местима са којима је везано право на пензију, јер и градско веће не може другачије одредити него што то закон прописује у том погледу. Ово је и једини начин да се парира самовоља градског већа и непокоравање закону у погледу регулисања пензијских односа град. службеника. Како се управни суд, међутим, због друкчијег становништва у овом предмету није ни упуштао у расправљање, да ли жалилац испуњава остале услове за пензију у смислу одредаба Зак. о чиновницима од 1931 год. у вези § 104 Зак. о град. општинама, то је ожалбева пресуда поништена с тим, да управни суд предмет поновно расправи." Саопштио, Љуб. Ж. Језтић, секретар Државног савета.

Власник: Градско поглаварство Београд. — Уредник: Ђуро Бањац, Молерова 16 Штампарија Драг. Грегорић, Кнегиње Олге 21. — Београд