Општинске новине

1*

- ш \ Беогрласке Бр1 ОПиТИНСКЕ НОСзИНЕ 1941

Технички проблсми престоницс

Ми који стално живимо у Београду нисмо ци приметили како је и када од релативно мале престонице предратне Србије постала велика варош, која и по својој спољашности данас већ достојно репрезентује престоницу велике Југославије. Колико је труда и капитала уложено за последње 22 године да се до данашњег стања дође, ретко ко зна. Нисмо приметили како су једна за другом нестајале трошне, мале зграде у центру града, да би уступиле места високим, лепим и великим палатама; нисмо приметили како су и када проширене и уређене поједине улице са модерним коловозима и асфалтним тротоарима, да би замениле своју стару турску и истрошену калдрму, којом су аутомобили једва могли пролазити. Неприметно је уведен аутобуски саобраћај и проширен трамвајски. Још мање знамо о проширењу водоводне, каналске и електричне мреже и свима осталим инвестицијама извршеним за 22 године, да би Београд данас био овакав какав је. Па ипак, сви ми знамо шта је било пре 22 године, треба само да се мало потсетимо на ону слику, коју нам је пружао Београд после светског рата крајем 1918 године; треба да се потсетимо на ратом оштећене зграде, на рђаву калдрму са блатом при кишовитом времену и са облацима прашине при сувом времену; на слаби саобраћај и осветљење и на многе друге недостатке, који су један за другим ишчезли. Београд после светског рата није имао ни 100.000 становника, док данас има преко 400.000. Овако нагао пораст броја становништва захтевао је и онај гигантски развој, који је мали Београд преобразио у данашњу велику варош. Није ми циљ да овде износим детаље о оним великим радовима које је Општина београдска извршила док се до данашњег стања дошло, ни о милијардским издацима утрошеним за то, јер је о то.ме већ много писано у овом часопису (највише у Видовданском броју 1934 године и у бр. 12 од месеца децембра 1938 године). Циљ ми је да на основу података којима располажем упознам нашу јавност у крупним потезима са оним великим главним техничким проблемима које Престоница мора још да реши, да би с једне стране задовољила животне потребе својих грађана и да би с друге стране,

продужила уређење града, као што то захтевају урбанистички, хигијенски, саобраћајни, економски и социјални њени интереси. Ови проблеми тако су многобројни и њихова решења скопчана су са тако великим издацима, да је у данашњим приликама скоро немогуће приступити њиховом извршењу. Навешћу те проблеме овде и обележити њихове главне карактеристике, са жељом да ое нађе могућност за њихово остварење и тиме поставе чврсти темељи будућем Београду, који и по своме ванредном положају пружа највише услова да се развије у један од најлепших градова на свету. Ови проблеми, од чијег правилног решења највише зависи будући развој Београда, јесу следећи: 1. — Регулациони план Београда; 2. — Водовод; 3. — Саобраћај; 4. — Калдрмисање улица и путова; 5. — Канализација; 6. — Јавне зграде; 7. — Асанација ниских терена; 8. — Паркови и пошумљавање и 9. — Експропријација. 1. Регудацнони пдан Регулациони план је основа за изграђивање и уређење сваког града. У њему треба да су означени: рејон за изграђивање и начин изграђивања, површине ' одређене за улице и путове и за јавна зеленила, правци и површине одређене за железнице, мостове, кејове и пристаништа, места за индустрију сваке врсте, спортске установе и сајмишта као и све друге веће јавне установе и уређаји. Детаљни регулациони план треба да садржи даље још и нивелете улица и њихове профиле, регулационе линије зграда, висине зграда, величину градилишта, начин изграђивања парцела, положај јавних инсталација, као и све друге детаље важне по интересе доброг урбанистичког уређења града. Без оваквог регулационог плана и грађевинске Уредбе и Правилника, који га допуњују не може ое ни замислити планско уређење и изграђивање једне вароши. Међутим Београд ни данас још нема своје уређајне основе. Израђена идејна скица регулационог плана усвојена је од надлежног министарства грађевина а исто тако и нацрт Уредбе за извођење регулационог плана, али