Општинске новине

Број 22

„ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ"

Страна 3

РАСМАТРАЊА О ДАНАШЊИЦИ

БЕОГРАЦСКА ХРОНИКА

Бекство испред одговорности Максимирање цеиа животиих

Свако ко јс мало боље пратно развој унутрашњнх прнлнка у Југославнјн морао је доћи до констатације да Југославнја ннје бнла спремна за рат - да Југославија ннје желела рат да у Југославнји ннје владало расположсње за овај рат. Нашн ннтереси уназад десетак-петнаест гсднна инклииирали су посвема интереснма Италије и Немачке Наши интереси билн су уско повезани с интереснма Немачкога Рајха. Немачка је била у последње време у погледу потрошње нашнх домаћнх продуката на првом месту. Дуги период пре тога држала је то место Италија, док је после оних несрећних санкција ннје заменила Немачка. То је морало да буде сваком јасно ко је иоле имао увида о стању наше спол>не политнке од године 1925 до данас. Наша извозна н увозна трговнна нмала је чврст наслон уз своЈе моћне сусетке која Је еволуирала до максимума 1935 године за време владс претседннка др. Милана Стојаднновића и садашњег комесара за финанснје г. Летнце, чијем старању може Југославија много да захвалн што се одржала после оне поразне крнзе тих година на површинн — а која је уннштила просперитет многих земал>а око нас. Наша земља, захваљујућн тим срећним околностима, избегла јој је и толико се опоравила да је стала у најкраће време на прво место у погледу процвата своје спољне. и унутарње трговине на Балкану — а може се штавише рећи и у Средњој Европи. Није постојао више проблем опстанка, већ проблем благостања. Истина, у политичком поглсду није ишло све како треба, али у економском, привредном и финансијском у потпуности. И тај процват потрајао је све до најскоријих дана — све до онога судбоно снога нок-аута уочи рата који нас је избацио сасвнм из колосека. Шта је имала Југославија од својих привредннх веза с Немачком? Све! Шта је изгубила после прекида тих веза? Све! Коме је то било у интересу? Нама свакако није који смо остали и даље са својим народом да делимо с њиме и добро и зло — али о онима који су оставили тај народ у најкрнтичннЈИм часовима његовог живота дало би се већ нешто рећи. Њих више нема. Уклонили су се од својих дужности — уклонили од одговорностн, а свој народ с којим су се толико разметали пре ове катастрофе препустили на милост окупатора — оних истих против којих су се дан пре толико јуначили. Јунаци мајчини, кад су већ имали смелости да нх изазову, требало је да Је *1маду и да их дочекају. Зашто су побегли испред своје дужностн које су им недвоумно налагале ^да остану с тим народом којег су овако оезумно натерали у једну луду авантуру. д и чему? Нису они њега питали ни кад су ушли у њу, па неће ваљда ни после ње. Побегли зато што се нису усудили да сачекају исход њезин. Побегли што није било никога да им стане на пут и врати на место које су самовол.но напустили. Побегли, што су морали да беже што нису имали никаквог ослона у наролу — а још мање код оних испред којих су побегли. Они су своју улогу одиграли а за даље их није било много стало. Разумљиво онда зашто су напустили своје место. Поседали у кола и пребацили се преко граница изгубљене земље коЈа више није имала могућности да се бори против елемента јачег и моћниЈег од себе. Нашрња страница што јс запнсана у историји народа којој нсма примера у поошлости. Камен по камсн зидали смо згратч Југославијс, почев још од кос °в а Најбољи сарадници. највредниЈс руке рапиле су на том послу. И кад смо )е скоОО довршили дошли су они ко,и у свему томе можда ннсу имали никаквог удела да јс реконструишу. Пови вихор И зграда се срушила — и под својим рушевинама затрпала хиљаде нсдужних жртава. Чначи да је била погрешна реконструкии|а тих иа)них неимара који су чврстоћу зградс претпоставили стварноЈ снази њезиној. Нећу да се упуштам у даље комснтаоисање, јер бол ме повлачи до оних нежељених рушевина у Бсограду испод ко>ич као да још увек чујем посмртне кри1<е жртава. ИсториЈа ће то учинити и без менс али једно могу всћ сада рећи да ма шта казала - они под рушевинама Београда неће више проговорити, а гли би највише да кажу. Оних десет хиљада жртава, или колико их је већ било, најпоразнији су резултат наше спољне политике наших водећих фактора. Ма за чије интересе радили, савсст им , е налагала да нас поштеде од тога. Интересе тућинске нису смели ни у ком случају 1а претпоставе интересима властитога народа, кад се има још и то у виду да се то све тако јадно свршило да не

намирница

заслужује пажњу ни оних за које су радили, а још мање оних против којнх су радили. Али заслужује и пажњу и жаљење оних који су својнм животима морали да плате њихове погрешке заслужује жаљење оних којн су осталн нза њнх и сад морају нн криви ни дужни да испаштају те' њихове погрешке — заслужује жал.ење целог једног народа који сада мора на рушевннама сво|е несреће да зида сутрашњицу. Судбина његова заслужује и пажњу и жаљење свију оних који су учествовали како у његовом скорашњем болу, тако и пре у радости и који су били једнни сведоци тога његова поразнога свршетка у недељу 6 априла 1941 — јер та) дан је управо био и одлучујући. Тим даном Немачка је и добила рат с Југославијом Д. Пантелић Свима индустријским предузећима на територији Индустријске коморе у Београду Одељење за индустрију и занатство Мннистарства прнвреде обратило се Комори да му што пре достави: 1. Списак предузећа која су оштећена и не могу више да раде. 2. Спнсак предузећа која се могу пустити одмах у погон, као и њихов капацнтет, врсге потребних сировина, број радника и т. д. 3. Списак предузећа код којих треба извршити извесне оправке (навести какве су оправке и за које време би се могле извршити). 4. Које врсте и приближне количине сировина треба одмах набавити за погон машина н рад предузећа. 5. Које од осталих проблема, који су у ве?и са продужењем рада индустрије, треба најхитније решити. Достављајући предње Комора моли предузећа да јој изволе што пре доставити потребне податке о свом предузећу, како би на основу њих могла саставити потребне спнскове и доставити их Одељењу за нндустрију и занатство. Истовремено Комора извештава предузећа, да је радно време у Комори од 9 пре подне до 2 часа по подне, а од 3 јо 5 часова дежурни чиновник. (Инлустријска комора у Београлу).

Командант III реЈОна у Београду издао |е саопштење о максимираним ценама намирница које се не смеју прекорачивати. Ово саопштење има се истаћи у нзлогу и трговини на видна места. Забрањује се продавање хлеба, меса, масти, бутера, млека, снра и јаја немачкнм воЈницима. Сопственнци радњи који сс не буду придржавали ове нарсдбе биће строго кажњеии, а радње ће бити затворенс. Према ценовнику, ово су максимиране цене: Бели хлеб 5 динара; млеко (1 литар) 5; млско кисело (1 килограм) 10; сир 16 до 26; бутер 50 до 60; јогурт 10; ементалер 40; трапист 36; говеђина с костима 18;

Питање рационирања хлеба Последњих дана у Београду се осетила велика несташица хлеба. Испред хлебарница, много пре него што се хлеб испече и почне се с дељењем, чека по неколико стотина људи. Општина београдска је питање снабдевања становништва хлебом од првог тренутка бнла схватила као најважннје н најхитније питање Београда, па је н у овом тренутку предузела мере да сс оно што боље решн. Одмах је обезбећена мељава у млину који је дужан да мсље за Општину београдску и већ у току јучерашњег дана самлевене су знатне количине жита и брашно је дељено хлебарима. Општина располаже извесним резервама жита и оно ће битн употребљено за исхрану становништва. Мећутим резерве нису толике да се могу задовољити досадашње потребе и навике Београђана ЈБуди отсада морају да се задовоље мањом количином хлеба. Питање рационирања потрошње брашна односно хлеба баш сада се проучава и ових дана биће решено.

Сеоба птсека за исхрану Отсек за исхрану Општинс београдске, чији је шеф инж. г. Бора Поучки, и Отсек за збрињавање сиротиње, чији је шеф г др. Реља Аранитовић, преселили су се из Космајске улице број 47 у Дечанску улицу број 10 (Народна школа Краља Александра I)

Исплате личних и пензијских принадлеАности за прву половину месеца маја

Г.тавна државна благајна Министарства фннансија отпочеће са радом 5 маја 1941, и вршиће поред осталог и исплате месечних принадлежности како активних државних службеника, тако исто и принадлежности државних пензионера и то како на својој благајни, тако и на благајни Београдске финансијске дирекције. Због недовољних благајничких сретстава исплаНиваће се принадлежности за сада само за прву половину месеца маја по овој подели: 1 ГЛАВНА ДРЖАВНА БЛАГАЈНА ИСПЛАЋИВАЋЕ: а) Нето принадлежности активних државних службеннка који су до сада бнли платежницн Главне државне благајнице. Радн извршења ових исплата, надлежни наредбодавци II степена морају сачинити само за присутна лица платне спискове са тачним звањем и групом дотичног чиновиика и бројем његове ратне платне књижице као и бројем контролника ратне платне књижице. Нарочито треба водити рачуна о томе, да неко од платежника није већ примио принадлежности на којој другој благајни. Овом приликом треба проверити поред ратне и мирнодопске платне књижице још и његову личну (и елезннчку) легитимацију, пошто су поједине благајне вршиле исплате и на основу ових личних легитимација и у истнма о томе стављали напомену. б) Нето принадлежности личннх и породичних пензионера, помоћн, потпора, народна признања, расположења и принадлежности свештеничких удова који су ове принадлежности и до сада примали на каси Главне државне благајнице. в) Нето принадлежности државних службеника и пензионера личних и породичних са других подручја (ван Београда). Лични и породичнн пензионери, који су до сада примали своје принадлежности на каси Главне државне благајне а услед извесних околности немају докумената односно ратне платне књнжице за пријем принадлежности, потребно је да се пријаве Министарству финансија Одељењу државног рачуноводства, у соби бр. 32 са образложеном преставком, како бн ми сс издалс нове ратне платне књижице. Односне претставке морају бити

поткрепљене потврдама два државна чиновника или државна пензионера-чиновннка, којом ће они потврдити истинитост изјавс у претставци и за њену веродостојност јамчити морално и материјално. 2. ФИНАНСИЈСКА ДИРЕКЦИЈА У БЕОГРАДУ ИСПЛАЋИВАЋЕ: а) Нето принадлежности активних државних службеника, који су и до сада били исплаћивани на каси исте Дирекције, а по платним списковима наредбодаваца II степена. Све у погледу контроле кри састављању платних спискова наведено под тач. 1 а) за Главну државну благајну важи и за Финансијску дирекцију у Београду, која ће се тога стриктно придржавати. б) Нето принадлежности личнИх и породичннх пензионера, инвалида, помоћи, потпоре, и народна признања, који су ове принадлежности и до сада примали на касн Финансијске дирекције у Београду. Лични и породични пензионери и инвалиди, који су до сада примали своје принадлежности на каси Фннансијске дирекцнјс у Београду, а услед извесних околности немају докумената односно ратне платне књижице за пријем принадлежности, потребно је да се пријаве Фннансијској дирекцији у Београду са образложеном претставком, како би им се издале нове ратне платне књижице. Скреће се пажња свнма државним активним и пензионерским платежннцима, ако се деси да ма који од њих прими или пскуша да примн принадлежности за месец мај или ма који други месец за 1941 годину, за који су већ на некоЈ државној благајни у Београду или у унутрашњости земљс примили своје принадлежности, да ће самом том чињеницом за убудуће изгубити сва права на даље примање принадлежности н да се вишс нсће третиратн државним службеннком односно пензнонсром, а сем тога одговараћс за обману н биће дужан да државној каси накнади штету. Канцеларије Главне државне благајне нглазе се у згради Поштанске штедионице, у улици Краља Александра Бр. 15—17. (Нз Одељења државног рачуноводства Комесаријата за финансије).

говеђина без костију 22; телеће с костима 32, телеће без костију 36; јагњећс месо 28 до 32; свињско месо с костима 22; свињско месо без костију 26; сланина сува 40 до 44; сланина сирова 26; сало 28; маст 26; салфалада, дебрецинер и кренвиршле 24; џигерњаче и крвавице 16;шунка 50; некувана шунка 40; салама 60; летња салама 36; кобаснце свеже 18; суве кобасице 28; кромиир 3.50—4; кромпир млади 8; црнн лук 3; бели лук 10; шаргарепа 4. зелен 1 кгр. 3, а 1 веза 1 динар; лимун 1 до 1.50. Како сазнајемо, већ су похапшени неки продавци жнвотних намирница који се нису држали овог ценовника

Општина ће отворити своје продавнице хране У разним крајевима Београда општина јг још пре рата била отворила своЈе лродавнице хране, нарочито хлеба. Улога тих продавница још онда је била веома важна, јер се преко њих утицало на пијачне цене и онемогућавао велики скок цена намирница важних за исхрану широких народних слојева. Данас, кад је снабдевање грађанства намирницама знатно огежано, потреба за општинским продавницама утолико је већа. Зато општина намерава да што скорије отвори већи број својих продавница хране Смештање становника без станова Отсек за смештај становника без станова забележио је до данас најлепше резултате. Велики је број породица, које су смештене по разним приватним кућама. Сада се може слободно рећи да више нема Београђана без крова над главом. Истина неки су се сместили више, а неки мање комотно. Отсек је издао налог да сви остану на местима где су се сада сместилн. Ту ће их наћи чиновници Општине кад буду вршили попис становништва, и тада ће учинити све да им омогуће боље склониште ако је то потребно. Обавештава се публика да за сада вишс не врши притисак на канцеларије Отсека за смештај становника без станова, јер празних просторија више нема. Чим буде било могућности за нову акцију, заинтересовани ће се обавестити преко дневних листова. Нов улаз за путнике на београдској станици На београдској железничкој станици уређен Је нови улаз за путнике. Док се последњих дана улазило кроз хол на ранијем улазу, сад се улаз налази одмах иза поштанске зграде. У близини новог улаза, у малој згради у којој је смештена и станична управа, уређена је и благајна на којој се путницима издају карте, које су досада издаване у возу. Карте се издају на три шалтера, тако да се посао брзо отправља и путници не чекаЈ "у много на ред. Почетак рада Трговачког суда у Београду Из претседништва Трговачког суда у Београду умољени смо да објавимо следеће: „Претседништво Трговачког суда у Београду извештава свс власти и све становнике Београда и Чукарице да ће отпочети са својим радом у понедељак, 5 маја 1941 године. Просторије суда налазе се у Јакшићевој улици број 2, други и трећи спрат зграда Академије наука". Државна хипотекарна банка отпочела је пословање Државна хипотекарна банка отпочела Је своје пословање. Вршн исплате улога на штедњу за сада по следећој скали: са салдом до Динара 2.000.— у целости; са салдом од Дин. 2.000.— до Дин 25.000,- по дин. 2.500. месечно; са салдом од Дин. 25.000.— до Дин. 50.000— по Дин. 3.000.— месечно; са салдом од Дин. 50.000.— до Дин 100.000— по Днн. 3.500.— Лесечно; са салдом од Днн. 100.600.— до Дин. 250.000 - по Дин. 4.000.— месечно; са салдом преко Динара 250.000.- по Дин. 5.000 — месечно. Под салдом се разуме стање улога на дан 6 априла 1941 године. Прима новс улоге на штедњу и враћа их без отказа. Прима отплате и исплате по свима банчиним потражнвањима.