Општинске новине

Број 25

„ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ"

Страна 3

но> цигџ&е и луџска насела — Прсма писању немачког илустрованог лнста -5Ј$па1- —

РАСМАТРАЊА О ДАНАШЊИЦИ Први сусрет с немачким војницима

У јелном од својих последњих бројева, угледии немачки илустровани лист >бј?п«1« доноси интересантан чланак о почетку ваздушног рата између Немачке и Енглеске. У чланку се између осталога поставл>а и питање одговорностн за прве бомбе које су овај ваздушни рат наговестнле. Британска пропаганда тврди, каже се у „Сигналу", да су Немци у јануару 1940 први бацили бомбе на градове и људска насеља. Ово је тврдио у Доњем дому државни потсекретар Батлер. То су они тврдили баш тада када су немачки авиони ефикасно погађали и рушили војне објекте у Лондону. Енглези су тврдили да су Немци своје цнљеве проналазили у црквама, насељима и осталнм објектима који са војском немају никакве везе. — А шта је уствари истина? Прве немачке бомбе пале су на енглеску територију 16 марта 1940 године, и то на британске ратне бродове у близини Оркнејских острва. Те прве бомбе ућуткале су за трен ока пуцње противавионске батерије, која је била постављена на тим острвима. Винстон Черчил је, међутим, тврдио да су погођена насеља. Уствари је једина жртва био — један пас. Два месеца пре тога, 12 јануара 1940, британски авиони бацили су бомбе на пољска насеља у Немачкој и на град Вестерланд на острву Силт. 20 марта ваздушни напад на Снлт је поновљен. Почетак рада Касационог суда у Београду Према наређењу Г. Комесара Министарства правде, Касациони суд у Београду отпочео је свој рад на дан 1 маја ове године, о чему се обавештавају судови, власти и становништво са територије овога суда. (Од Претседништва Касационог суда у Београду 5 маја 1941 год. Су- 230/41.) Рад Државног тужиоштва Државно тужиоштво за град Београд, у вези наређења Г. Комесара Министарства правде Бр. 34347, од 2 маја 1941 године, обавештава све власти и становнике града Београда да је тужиоштво започело редован рад 22 апрнла 1941 године. Власти су обавештене и писменим актом. Ово се објављује ради знања и даљег управљања.

Енглези су, у везн с тим, тврдили да су напали искључиво војне објекте, али претставници стране штампе могли су на лицу места да се увере да су приликом тог енглеског напада настрадали само цнвилни објекти. Том прилнком су Енглези великодушно сејали бомбе огромног калибра, тако да је и Данска од тога нешто осетила. На дан 23 априла енглески авијатичари су напали цнвилна насеља и квартове цивилног становништва у Ослу. Приликом тога напада јасно се видело да су Енглезн тражили искључнво циљеве без икакпог војног значаја. Када су напади на цивилне објекте учесталн, 26 априла Врховна команда Немачке оружане силе издала је следећи извештај: „Непријатељ је тиме отворио ваздушни рат против небрањених места, која су без нкаквог војног значаја." У целом том времену, од јануара до краја априла 1940 године, немачко ваздухопловство је нападало, за разлику од енглеског, искључиво ратне бродове « вршило извиђачке летове, прн чему бомбе бачене на поменуту противавионску батерију претстављају једини изузетак.

Било је то у Сарајеву. Стигао сам тамо после вишедневног пута са стотинама других избеглица из разних крајева земље, под пратњом немачких бомбардера који су нам за цело време указивали смер пута. Ни часа нас нису остављали саме. У Сарајево смо стигли у рану зору, — мртви уморни у уверењу да смо тиме избегли све непријатности које су нас пратиле на путу. Међутим наше уверење у то није дуго трајало. У Сарајеву нас је чекало једно велико изненађење, коме се ннко ннје надао. Народ, узнемирен још последњим бомбардовањем, напустио је био град, осим малог броја који силом прилика није то могао. Нимало угодно изненађење. Слика пустоши отварала нам се целим путем — прозори поразбијани, излози радња полупани, нигде ништа да се купи, нигде да се сврати, нигде да се одмори, радње затворене, празне, а делимично и опљачкане од извесних сумњиваца који су остали после бомбардовања у граду. Живот замро. Једино по висовима, около, могло се приметити ту и тамо по које лице, са завежљајем на рамену, како креће према урвинама. Биле су то ваљда последње избеглице које су напуштале град.

БРОГРАДСКА НРОНИКА1

Даље оправке водовода и канализације Рад на оправци водоводне мреже прилично брзо одмиче. Досада су већ оправљена 22 главна довода и на 48 места извршени су потребни радови на оштећеним уличним цевима. Из дана у дан све већи број улица у Београду добија воду. Последњих дана пуштен је у рад довод који иде од „Лондона', улицом Краља Фердинанда и даље, тако да је један велики блок улица добио воду. У свим улицама у којима је водовод прорадио постављене су јавне чесме. По кућама водовод се користи само тамо где је и канализација оспособљена за употребу. Пошто је оправљена канализација у горњем делу Краља Александра улице, од Гробљанске улице па све до Цветкове механе, пуштени су у рад и водовод и канализација у свим улицама овог краЈа које имају пад према Краља Александра улици.

Још један бисскоп почео је рад После два биоскопа који већ раде за грађанство, а то су „Новаковић" и „Сити" на Теразијама, отпочео је рад и биоскоп „Дрина" у згради Поштанске штедионице у Професорској колонији.

Радови на оправци калдрме После бомбардовања, и пошто је извршено рашчишћавање рушевина, многе важне саобраћајне артерије у центру града биле су скоро непроходне због великих рупа које су створиле бомбе. Све те улице нису се могле употребити скоро ни за какав саобраћај. Зато се одмах почело са затрпавањем тих рупа. За тај посао употребљено је око сто кубних метара земље и другог материјала. Појавнла се одмах и потреба да се у иентру вароши почне и с оправком оштећене калдрме. На постављању калдрме досада је рађено у 37 улица. Израђено је 160 квадратних метара обичне калдрме на коловозу, 650 квадратних метара модерне калдрме и 270 метара коловозног ивичњака

Ап а11е НаибђебНгег! 11пћеууоНп1е >УоНпипдеп, тоћПеМе ипЈ пкН1 т6ћПег»е, л'пЈ ЈигсН (Јје НатђеЈИхег ос!ег Наи*уег*а!1ег јо 1 ог ! гсНгМШсН 1п сЈеи*5сНег 5ргасНе ап Ле Кге1$коттап<јап1иг (Нуро1Некепђапк) Ве1дга<Ј, ги теИеп. НкН1ће!о!дипд осЈег Ра1{сНте1с!ипд ж<г<ј хсНигег ђеЈЈгаИ.

6. Ма| 1941.

Кге(!коттап<Јап!иг Ве!дга<Ј

\пуство о начину амортнзације изгубљених ратних платних књижица

На основу чл. 1 Уредбе о амортизацији изгубљених ратних платних књижица М.С.Бр. 471 од 3 априла 1941 год. прописујем следеће УПУСТВ О о начину амортизације изгубљеннх ратних платних књижица. Ччан 1. Државни платежник који буде изгубио ратну платну књижицу има поднети пријаву исплатној благајни, која му је издала изгубљену ратну платну књижицу, и тражити да му се изда дупликат. Као доказ да је корисник изгубио ратну платну књижицу служиће потврда два државна службеника или пензионера. Потврда се даје на пријави о изгубљеној ратној платној књижици, коју оверава старешина исплатне благајне или лице које он одредн. ~ Члан 2. Када државна нсплатна благајна прими пријаву и потврду два државна службеника или пензионера о изгубљеној ратној платној књижици, донеће по истој решење и одобрити да се молиоцу изда друга ратна платна књижица. Члан 3. Исплатна благајна, на основу донетог решења за издавање дупликата ратне платне књижице, попуњава са потребним подацима дупликата ратне платне књижице на начин прописан Правилником Бр. 37600/1—39. На свзкој страни ново издате ратне платне књижице утиснути жиг са означењем, или исписати дупдикат. Члан 4. На свакој признаници за исплату принадлежности по дуплнкату ратне платне књижице, дужна је исплатна благајна да испише следеће: исплата извршена по дупликату ратнс платне књижице. Члан 5. У ратном контролнику у коме је уписано лице, коме се издаје дупликат ратне платне књижице, дужна је исплатна

благајна да мастилом једаред прецрта број издате ратне платне књижице која је изгубљена и да упише број новоиздате ратне платне књижице. Поред броја исписатн дупликат. Новоиздата ратна платна књижица носи исти број ратног контролника. Члан 6. У случају да су ратни контролници исплатне благајне уништени, саставиће дотична исплатна благајна нове ратне контролнике, на основу ратних платних књижица. За издате дупликате ратних платних књижица, чијн су контролници уништени, сачинити засебне ратне контролннке са назначењем: Ратни контролник за издате дупликате ратних платних књижица. Редни број овог контролника почиње са бројем 1 и продужава се непрекидно до последње уписане платне књижнце. Редни бројеви не могу се понављатн. На дупликату ратне платне књижице, која је упнсана у Ратни контролник за чздате дупликате ратних платних књижица уписати на првој страни, испред речи „Контр. редни број" дупликат. Члан 7. Ако се утврди, да је државни платежник примио принадлежности лично или чланови његове породице по уникату и дупликату ратне платне књижице за исто време, уннкат и дуплнкат плагне књижнце одузети од дотичног лица. коме принадлежности не исплаћивати до редовног стања. Исто тако одузети ратне платне књнжице и од оних државних службеника и пензионера, који су дали потврду на основу које је издат дупликат ратне платне књижице. Члан 8. Сва потребна објашњења по овом Упуству даваће Одел>ен»е државног рачуноводства Министарства финансија. Члан 9. Ово Упуство ступа на снагу одмах Комесар за Министарство финансија, Летица, с. р.

Свима кућевласницима Кућевласници или најстојници треба одмаж, писмено, на немачком језику да пријаве Крајскомандантури у Београду (зграда Хипотекарне банке) ненастањене станове, намештене и ненамештене. Ко не послуша, или ко поднесе лажну пријаву, биће тешко кажњен. 6 мај 1941 Крајскомандантура Београд

(Р. К. — 5ЕШЕК ВЕ1.СРАО) (Таласна дужина 437,3 метра) Програи за среду, 7 маја: 10,00: Немачке вести, затим вести на српском језику. 14,00: Немачке вести, затим вести на српском језнку. 14,25—15.00: Љубав, ах љубав 15,00—15,10: Ми читамо за вас. 15,10—15,40: Музика из филмова. 15,40—16,00: Едвин Фншер свира Моцарта. 16,00—16,30: Извештај Врховне команде с лаганим понављањем. 18,00—18,30: Час немачког народа. 18,30—18,45: Италијаии певају. 18,45—19,00: Из савремених догађаја (на српском језику). 19,00—19,45: Из наше мале ризнице. 19,45—20,00: Из савременнх догађаја. 20,00—20,25: Немачке вести. затим вести на српском језику. 20,25—22,00: ОЈарена палета. 22,00: Немачке вести, затим вести на српском језику. 22,25: Крај емисије.

Пошао сам и сам за њима и стигао некако до првог железничког тунела, према Вишеграду. Даље нисам могао. После вишедневног непрекидног марша и неколико непроспаваних ноћи, ноге су мн биле отказале сасвнм послушност. А да буде несређа још већа на небу су се указалн опет немачки бомбардери. Они исти каљда који су нас и допратили овамо. Опет бегство, опет паника, опет безглавост — на срећу овог пута била је безразложна. Авиони нису бацали бомбе — нису пуцали. У чуду смо се питали: зашто нису? Одговор нисмо дуго чекали — после неколико часова страве и неизвесностн међу народом се пронела вест да је с Немачком склопљено примирје — да је наша војска капитулирала. Олакшање — али још увек не у целости. Питали смо се да није и то нечиЈа пропаганда? На срећу није била, и о томе смо се одмах уверили. Град је за час-два оживео, народ се враћао из бекства. Свима нама је одлануло. Међутим, на самом улазу у место чекало нас још једно изненађење. Пронела се вест да су Немци већ у граду. И заиста, на помолу Александрове улице указао нам се на моторциклу први пионир немачке победничке војске. Млад, голобрад, јурио је вртоглавом брзином на свом моторциклу између сакупљене масе наших војника и цивила, с толиким самопоуздањем, као да јури између својих, као да је већ најмање неколико пута прошао овуда. Не обзирући се ни лево ни десно, онако прашњав од дуга пута, пролетио је попут стреле између сакупљеног народа. Брзина, елан и воља које су му се огледале на лицу, импресионирала нас је. Неколико тренутака за њим појавио се још један, па још један, док се најзад нису указали и камиони са већим скупинама војника који су изазвали опште дивљење. Свима се наметало питање: Па откуд брже? — Толику раздаљину прећи, толике препреке свладати и теренске и комуникационе и климатске, а ла не говорим о војничким — и опет за тако кратко време стићи на циљ? Непојмљиво! Несхватљиво за све оне који нису раније познавали организаторске способности немачког војника, — али за оне који су их раније познавали није то било ништа непојмљиво. Они се нису чудили тој брзини, јер су знали да су многи од тих који су сада пролазилн улицама Сарајева у свом победничком маршу прокрстарили целу Европу. Од победе до победе ишли су ови млади неимари Велике Немачке, од победе до победе водила их је њнхова млада несаломљива нарав, па није никакво чудо што их је довела и овамо. Ниједног пораза нису доживели на целом свом путу. Све што им се нашло на путу елиминисали су у најкраће време из борбе. Сигурност и самопоуздање улевали су својим држањем на присутне масе народа. Ни трага каквом препаду. Па и разумљиво. Нису нам више били непријатељи. Народ се много лакшег срца враћао кућама, него што их је остављао. Пошао сам и сам за њим с једним утешним сазнањем да ћу те ноћи иматн барем надкровницу осигурану — а за поткровннцу ћу се сам побринути. Овн млади претставницн своје расе — а још више оне скупине авиона које су крстариле мирно над Сарајевом биле су ми потпуна гаранција за то. Њихова појава на нашем небу не само да ми је улевала у душу сада смирење, него и сигурност да нам се више не може ништа неугодно догодити. То уверење понео сам са собом, а понели су ваљда и сви они, који су са мном били сведоци доласка првнх немачких војника у Сарајево. На нама је сада да се покажемо достојни њиховог поверења. Треба да прионемо својски послу ,у првом реду организовању наше интелектуалне омладнне, а у другом и осталих слојева народа н да дамо на знање свима оннма којн су из тога народа досад правили капитал лнчног просперитета да тај народ данас друкчије дише него јуче. Треба организоватн све снаге народне за тај циљ и упознатн са високим идејама немачкога народа. Омладини треба дати подршке и воље. треба је оспособнтн за то и тргнути из оног летаргнчног сна у ком је дремала пуних 20 година. Као најпрнкладније средство за то изгледа ми ауторнтативно истицање истине, која треба да продре тамо где је доскора царевала само лаж. Треба упознати наш народ са цнљевима немачког народа, а кад тај проГ>лем решимо онда више нисмо далеко од успеха. Немачки народ ће без сумње увлжити напор. који улаже једна побеђена нација да би се приближила победничкоЈ — а то већ мора да буде за нас велики добнтак у приликама у којима се налазимо. . ' Победничка немачка воЈСка веН при прпом с\срет\- с нама оставила је најлепши утисак на нас. а нема бојазни да се неће показати и даље таквом. Когод тврдн противно тај Је нлн непрн.јатсљ овог народа или немачког, који за ову несрећу нашу ннје крнв, што Је већ у првом своме прогласу заповедник Срћије вазд> чопловнн генерал г- Ферстер цри уласку у земљу подвукао. Крнии с\ много внше они којн су га изазвалн на акцију. Д. Пантелић