Општинске новине

Сграаа 2

.ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ"

Број 54

Редукција одозго

Цегпра-ткн апзргт лржавне админнстрадије ис>Ђише је велв за нашу смањен> државу. Ов је био претерано велккн и за чегрнаест мндионск> државу гли партнзанске владе Еису биле у стању да зауставе хнперпрод>то1нју чиновништва, као што нис>" мог.ти уклоннти узрок те хиперпродукције. А узрок је у „господском" школском систему који од>зима сел>ачким и занатласким слојезима сзу школсху младеж. Наравко да је немогуће и неправнчно смаљнти број чннованка једзоставном редукцијом хнл>ада н хил>ада људи; пснхички терет незапосленостн не бн био по државу лакши од еконохсжог терета сувишког чиновништва. Као једна од целисходних мера, донета је сада одлука Сзвета комесара о ред>-цнрању женског особл>а у државвој служби. Повратак жене породнцн, деци, кући, то је појава кој>' треба сматратн прнродном а и по друштво н државу корнсном. Наравно да за карочнто обдарене жене, способве за делатност на попрншту педагогије, уметности. итх, остају и дал>е отворена врата ка успеху у службовању општем добру. У национал-социјалистичком Рајху жена се вратила огњишту ка сзоје задовол>ство. Та реформа ннје једкостазна, јер треба обезбеднтн породнди бол>итак и поред губитка женике зараде. Повећање прннахтежности мушкарца, хранноца породице, нли смањење индекса цена а никако смањење животног стандарда — то је први услов за сретан ток и резултат те реформе. Наравно да смо сада у једном стању дада је нензбежно н иззесно смањење жнвсггног стандарда. Одлуком комесара одређен је минимум за егзнстекцију, којн у Београду изеоси по 1250 динара за мужа и за жену и 500 динара за свако дете. По свој прилици, овој одлуцн следоваће уредба о киријама, јер кад чинозкички стан од 2 собе стаје око 1000—12000 динара миннмум за егзнстенцију пење се високо. Помирићемо се са смањењем стадарта, јер верујемо да комесари неће поћи путем ранијнх министара који су сзе уштеђевине државног новца празнли само на рачун снткијих л>удн. Не сумњамо у то да ће минимум за егзистенцнју внсоких чинозничких персона бити одређен у близини минимума за чиновкичку рају. Смањити приходе једног чиковника 7 или 8 групе за коју стотинарку увек је значило смањити његов пнјачни буџет. Међутим, смањење принадлежности једког начелника и за хил>аду дннара не би се осетило на његовом здравл>у и здравл>у његове породице: једна балска хал>ина мање, једка соба у гпартмаку мање, неко.тико седел>ки у отменом ресгорану мање и неколико деликатеса свакдањем мениу ручка и вечере мање — све се то може поднети. Зато се сада може затражнтн већа жртза на олтар држазе од стране оних који су живели у конфору него од оних који су се са конфором упознавали само са биоскопског платна. Упггеда у буџету може брзо да се постигне ако, сем отпуштања дактилографкиња н чиновнипа 8 групе, буду отпупггенн сви чиновницн од 4 групе па на више. Они су већ своје „способности" показали дзогодишњом припремом за рат пелокупне државне администрације и државне економије. Зато, без страха да ^е земл>а пропастн, вал>а ослободити државни апарат тог горњег слоја администратора. Нека дођу на њихово место млађи д>уди, истина мање иск>сни у бирократском псеудо-послу, а.ти енергичнији и савременнји. Ова би нова гаршгг.ра начелника. инспектора, итх била језтинија. јер не би в>тсла за собом „засл\те" д>тотрајног урашћивања у фотел>е са многобротним периодским повишицама. За сразмерно јевтине паре држава би добила виши персонал у надлештвима који би био продуктивнији, него онај стари, уморан под дуплим теретом година и дуге службе а и психички изгубл>ен у догађајима последњнх месеци.

Свакако, редукпнја хил>аду л>уди који су већ стекли право на пензију, редукцнја одозго, изазваће далеко мањи потрес за чнновничкн сталеж него редукпија одоздо, нзбацивање чногих хил>ада члађих чнновннка без пензије а и без наде у приватно запослење у садашњим прилнкама. Наравно, на вишим спратовима чиновкичке куле има известан број способних л>уди који и после каше катастрофе засл>-жују да остаку на водећим положајима. Те чнковнике треба задржати, треба нх и унапредити. Одабрати неспособке у мноштву виших чиковника, то је један деликлтан задатак који би се тешко могао решити. Зато треба начелно сматратн да је сав горњи слој за пензноннсање а затим правити нзузетке за добре, талентоване чнновннке-родол>убе којима би се поверило дал>е руковање днрекпијама. >ттравама, оде-т>ењнма, заједно с уиапређеним чиновнипима млађих геиерацнја. Мр.

Плаћеници нс могу и нс смеју да мирују, иначе — измаче им се зобница

Туђински најамннци и плаћекицн не мнрују, ке смеју да мирују! Пали су у блзто н што су се окал>алн, ни по јада, али што упропастише државу, што Србе у црно зазише н сврсташе у ред с Јеврејнма, с Цигакима н псима, хоће ли дати Бог великн, да им се суди и пресуди ? И у часу када се код нас гозорн и пнше о ратним кривцима, у часу када комесар за правду г. Момчило Јанковић одрешито и јасно истиче дужност народа у проналажењу, у сућењу к осуди ратннх зиновника, јазл>ају се баш тн злнковци, јавл>ају се без стнда н срама српском кароду! Јазл>а се злогласнн Д\тпан Симовић, каш бнзши генерал, који је први ка листи најмл>екнх ратних злочинаиа према нашој државн, и узвикује преко неког радна. у својству неког претседника југослозенске в.таде: „Нисмо ми хтели рат са Немачком*!? Потапање бродова у луци Тобрук

Рим, 4 Д-Н2 (ДНБ) Штаб Врховне комакде саошптава: Нашн авионн бомбардовали су у ноћн од \торника до среде аеродроме на острву Малтн. У Северној Афрнпи понов.Ђенн су ваздушнн налалл на Тобрук н постнгнутн поготпн на батернјама н на бродовнма усндреннм у луци. Бомбама је запаљен један брод. Лрутн пароброд вападнут је нсточно од Тобрука и запал>ен бомбама. У ваздушном простору над СолуПреминуо Вилхелм II Дорв. 4 јуна (ДНБ) Данас пре подне у 11-50 часова премнн >о ј« у 83-ој голјшн жнвота бнвшн цар В ид х е.х м 0. Пре*ннудн бнвшн пар рођен је 27 јануара 1559 год. у Потсдам). У својој 29-тој годннн. 15 јуна 1588 стутгао је ва некачкн сарскн престо као насЈедннк Фрн-рнха 111. свог ооа н Внлте.тма 1. свог деде којн је пре*нн>о некоанко иесесн пре тога. Пошто је годнне 1890 уиов>ен са положаја квез Бнсмарк. Вндхедм П отпочео је дкчно н непосредно да утнче на поднтнку Рајха. због чега је то доба назаано -Вндхедиинско* еро*~. Светскн рат од 1914 до 1918, којн су непрнјате*>к немачког народа дуго годнна прнпре*ади. значно је крај вдадавнне Вилхедма П. Поагто |е у доиовннн избнда побуна. Видхеди П је 10 новезвбра 1918 године прешао ходандску граннцу н 28 новеибра 1918 годнне сд>~жбено је саопппно да се одриче престола. Отада је жнвео у Дорну. Генерал Денц демантује америчке лажи Бејрут, 4 ј)-на (ДНБ) Францускн внсоки коиесар > Снрнји, генерад Денп, де*антовао је. у једном сгужбено* кокнннкеу, тврђење да су Неми прнступнди окупалијн Снрнје н да се франпускн пукови постепено зазсев»УО немачкии пуковнма. Са франпЈске стране ковстатује се да немачке тр>-пе ннс> заузеде вн једно једнно место обдастн Снрнје ндн Лнбана. И поред тог демантна. којн је бднсковсточнн радно објавно још у повелед>ак >вече. њујоршкн радно поново је тврдно У Уторак увече. у 23 часа. да се од 31 маја у Сирнјн надазе одредн моторизоване неиачке пешадије, којн су заузеди дуку Латаквиех. Ти одредн свабдевенн су. према тој вести, теретни* н оклопннм колииа. У комнннкеу којн је кздао генерал Денц каже се да.»>е да становннштво Латаквнеха добро зна да се никад немачке трупе нвсу нскрпаде у овој дупи. јер се моторнзоване једнннпе не бн могле сакрнтн. У саоппггењу генерада Денпа говорн се затим о вести енгдеског радиа. према којој је франц>ски саннтетскн брод ..Ка, којн је прошде недед>е стнгао нз Нарсе.^а у Бејр>т са задатком да евак>кше болесне војвнке бднсконгточне армије, понео 500 Немапа нз Сирнје н Лнбана. У саопштењу се каже да је ова вест једна -обнчна даж**. Ове тенденонозве вестн. каже се у 6ранп>ском коминнке>. пронстнч> нз кампање коју Је енглеска штампа сада раЈвнла. Оне нмају за цнл. да -нскрпавање" Немапа у Сирнјн искорнсте као повод н оправдан>е за један брнтански напад.

мом нашн ловцн оборнлн су два Харнкена. Јелан непрнјате.вскн бомбарлер оборен је ол протнвавнонске артнлернје нашнх торпнл>ера. Ноћу ол 2 ло 3 Ј>*на непрнјател> је зашао нал Бенгазн. У Источној Африцн наставл>а се жилав отпор н неуморна лелатност нашнх посала н покретннх колона на пелој лнннјн. У областн Гале н Снлама влалала је артнлернска лелатност. Тумачса»е продужеља меннчннх рокова У зезн с нарелбом о продухе&у мепкчних рокоза од 25 маја 19Ј1 гсднне, ксја :е обвародоззна у Лнгг/ >-редаба Војнсг задонедЕика у Србејн бр. 7 од 31 маја 1911 годнне, а у спораз>*му с Генерадкнм пуЕомоћннком за прнзреду у Србнјн комесар .Мннкстарстзз празде дао је следеће туиачење: Свн меЕичнн н чекоанн рокозн. којн би нстеклн у времену од 3 апрнда до 31 маја 1941 годнне. продуж>ј> се појединачно за 59 дава. Обавл>ене празне радње остају ва сназн. Комесар Мнннстарства правде М. Јанковић. с. р. (Агенпнја Д^удннзг; Власннднма н надзорннцнма зграда Сзе доззоле за Еадзорннке зграда, нздате од стране Одед>е &а опште полнцн;е Упразе града Београда, давом обвародован>а озе наредбе престају вахнтн. Сопственнш! зграда од 6 н внше станова морају сзојнм зградама одреднтн п>-волетно н нспразно днае за вадзорЕнка зграде. За огззљзњс надзорннчке д>"хеостн надзорннцн зграда морај> - нматн доззолу Одел>ен>а спепиЈЗЛЕе полнснје Упразе града Београда. Формуларн за молбе нздазаће се и пркмати у времену од 10—30 јуна ој . у Одед>ењу сгеанјалне полЈшкје Упразе града Беогр&да, Обнлнћев венап број 6IV. Прнлнком предаје формулара, којн морају бнти погпксанн н од сопственнка зграде, модкоцн су дчхнн са собом да гснесл лнчну легкткмаанју. дзе фотографнје, стару надзорничку дозаолу — уколј ко је кмају, 30 динара за молбу н ре-зење. као н 2 днкара за потребне формуларе. Сопственнцн зграда са мање од б станова. >~кодико немају надзорника зграде а било кз којих рззлога ову дужност не •збазл>аЈу самн, кмај> је поаернтн једном од станара зграде, којн ће водитн нарочито рач>на о >редном пријавл>кзању н одјазл>нзан>у станара полкднсккм зластима и воднти књнгу станара. Сопстзенкцн зграда д\ анн су кзвестктк Оделење спепи;алне полнскје Упразе града Београда коме су од сзојнх станара поверкдн оаај посао. Одређена лкпа имају омогућнтн да књнга станара буде увек ка распсложењу полиднсккм срганкма. :еаре;н и Цкганк не могу бнтк надзсрниин згра *е нктн нм сопственкцн з. рада могу повернтн надзоркичку д>жКо се у одре!>еЕом року не буде обратно за доззолу, а о*5азд>а и дал>е надзорћкчк> - дужност бкће кажњен. з нсто тако и сопственик зграде. <Из Одељење спепкјалне полипије Управе града Београда. 5 јуна 1?Н1 г< (Агенинја _Руднкк")

А ко је хтео рат? Да ннје хтелж Немачка? Ол немачккх прзнх н волећих личности, па ло послелн>ег радника, ло последн»ег сел»ака, нико није еи мислио на рат с кама, а камо ли хтео рат! То се казало н доказало. то се пнсало и нзрекло, то се осетило нз лолнра нашег нарола са Великим Немачкнм наролом сала кал смо побеђени! Зар то није просто н јасво. непобнтно? Па ко је хтео рат? Хтела је Енгдеска налајући се ла ће колико-тодико ослабнти Немачку и да ће Немачкој ратна пустош уннштнти југословенске њиве. макар глаловалн и пропалалн ј\тословенскн наролн! И то што је Енглеска хтела, постигла је. Сзн смо сведоцн оног хука којим је захуктао Београд 27 марта! Сан смо мн трезвеннјн знали ла је тај хук наметнут, лажан, вештачки и изведен парама екглескнм, масонским и језреЈским! Сви смо осетнлн ла је рат неминован, јер су на >ттраву земл>е лошли плаћенн агентн Енглеске, политичарн без политичке војске н нзлапеле, старачки мало \"мне. наше неке бивше научне н политичке величине. Доведени на власт, тн хупгкачн и ратни потстрекизачи да.ти с>* се на посао и продужкли с мобилизадијом војске с једне стране, а с лруге почели \*порно и сзирепо да гоке сзе оне којн су би.ти за пријател>ско, за спораз\*мно, за мирно решек>е свнх спорова са Немачком! Свима је у сећању како смо се грозничазо спремали за борбу са земл>ом с којом смо, само два-три дана пре тога, закл>учили пакт о пријател>стзу и о интегритету Југославије. пакт који је пружао нашој земл>и само корнсти а готово никакве лужности или обавезе. ГТролази зише ол 10 лана у тим грозккчазнм припремама. Мобилизација се употпуњује. а министри и генерали. баккари и богаташи селе сзоје породице и пребогату покретност у \-н\-грашњост лржавним аутомобилима! Народ се ускомешао. Железничка станкца опседнута од народа. Пада наређење ла свако остане на свом месту. да свако ако треба погине на свом прагу! То наређење потписује ннтков Душан Симовнћ. којн је загребао тако брзо н толико безобзирно ла се чак у Егкпту нлн ко зна гле зауставно! Трула и корумпирзна Југославија пала је још прзог дана борбе с Немачком, пала и пропала, а енглески агенти и екглески радио, износе лажи и полвале, неистинито претставл>ај\"ћи стање ка фронговима. па су на више места, због такве пропаганле, пале излишне жртве све ло 13 апрнла. Сад се ти вннозннци наше пропасти, наших жртава у љулству и матернјалу, и у сзему и сзачему, јавл>ају и узвик> ]>• да они нису хте,ти рат! Да су оки хтели рат зка цео српски нарол, то зна Београд најбол>е и збил>а се људи у ч\ лу питзју, откуд толика дрскост Симовићу да тзрди ла његова злада Екје хтела рат с Немачком? Надајмо се да ће >*скоро безброј док\-мената, који се стално прозалазе, да осветле у потпузости личност озакзог генерала и ла ће тада и сзи малобројни скепткци с гнушањем прелазитн преко свега оног што потиче од Симовића. човека кога ће безусловно српски нарол. распарчан н раскрвавл>ен. нзвестн прел с> л, о лити му н оо лнти га. не само као полнтичку нзлајнц>*, него као пр.мвог и проланог снна свог нзрола, којн је Српство разапео на крст због енглеских фунти н амернчких долара. Миодраг М. Савковић уредкик „Малих Новинз' 9 Лењннгрпду н Москвн пода снег Москва. 4 ј:.~на (ДНБ) У неккм крајевнма Совјетског Савеза настао је изнекадаи н зелкки пад температуре. У Ленлнграду и у Архангелску падао ]е у понедел>ак у веколико махова снег. У Лев>ннграду је жиза спада на минус 6 степена. И у .Чоскви је ј>~грос падао снег.