Општинске новине

Број 57

„ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ"

Страна 3

Крај пролстаријата Написао др. Роберш Лај, вођа Немачког радног фронта

ДИНГА-ДИН

Откако је постао капитализам, у свима социјалним расправама највише се чује ружна реч „пролетер". Једнима су масе сиромашних радника услов за развој индустрије, док су другима оне биле темел> за изграђивање теорије класне борбе. Не може се порећи да је појам „пролетаријат" обележавао стање оних народних слојева који су све више и више постајали велика опасност за заједницу. Не само зато што је пролетер бескућник н што је интелектуалним грађанима изгледао необразован, већ, пре свега, што је због своје неизвесне будућности био приморан да одриче сваку националну заједницу. Што је од радника постао пролетер нису криве само његове скучене животне прилике и немаштина, већ, у првом реду вечити страх од беде, отпуштања, беспослице, болести и старости и никаква вера у бол>у будућност. Кад је запослен, прети му опасност отпуштања, свака болест значи најцрњу беду, а у старости га је очекивала немаштина као -смрт. Националсоцијалистички покрет тшчео је са одлучним и темељитим променама у овом погледу. Право на рад је први корак ка уклањању несигурности у животу широкнх маса. Природно је да сталност могућности зараде и рада још не могу да обезбеде социјално благостање. Рад је, додуше, главни стуб социјалног поретка, али живот по свом склопу захтева много више. Тек пошто је потомство обезбеђено, и када се у случају неспособности за рад или у старости обезбеди сваком појединцу живот, тек ће онда моћи појам пролетаријата да иде у историску корпу за отпадке. Националсоцијализам отклања од себе сумњу да с овим идеалом хоће да створи рај у коме нико неће да ради и нико да се мучи. Социјално-политички цил> није у отклањању рада и одговорности за извршени посао, јер они морају пре пре свега да дођу до свог пуног израза. То је могуће само онда, када се успех рада изражава као уређен и обезбеђен ток живота. Никада не би дошло 40 постанка пролетаријата, да је овај однос могао бити сачуван. Пошто тај однос није могао да се сачува, онда је сваки члан друштва, ако није припадао малобројној класи привилегованих. могао с математичком сигурношћу да рачуна на то да ће пасти на терет своје породице или општине као просјак. Људи су већ навикли на то да појам „сиромах" и „стар" значе отприлике једно исто, па ако се ови појмови допуне још и речју „инвалид", то онда није било потребно тражити нов израз за беспримерну беду. Судбина „сиротог старог човека" стално је лебдела пред очима сваког радника. Онда и није никакво чудо што је код ових очајника и последња искра свести да припадају једној народној заједници, потпуно ишчезла. Али је право чудо да је вечита животна снага нације ипак у последњем тренутку, упркос ове беде и немаштине најширих слојева народа, нашла свој животни пут кроз националсоцијалистичку револуци. ју, да помоћу ње, једном за свагда, постави темеље народних права. Све што се десило у Немачкој на политичком и социјалном пољу од 1933 године, почива на првим темељима новога поретка. И када је почео овај покрет ослобођења, прве мере које је предузео биле су да отклони оне најглавније разлоге који су створили пролетаријат. После обезбеђења права на рад долази потпора у старости и нега здравља, што ће једном за свагда спречити да се појави и да завлада животна несигурност свих чланова нације. У овоме далекосежном делу општег народног другарства, као што је потпора у старости, природно је да се појављује питање: ко има право да ужива такву потпору. Социјално обезбеђење старога система врло лако је нашло решење за ово питање.

Оно је давало право на потпору свима онима који су унапред уплатили одговарајуће улоге. Ко плаћа тај и добија — један врло прост посао, истотако прост као што се УР е ђУЈе посета у позоришту: ко купи улазницу или ко може да је купи могао је да седи на удобним столицама, ко није имао улазнице није имао право да се љути што га не пуштају унутра. Правни однос био је јасан, али социјалне последице — срамне. Наша потпора у старости полази с једног другог истотако простог правног односа. Право на потпору има сваки онај који је испунио своје дужности према заједници. Прнтом је ово испуњавање дужности схваћено у свом најужем и најширем смислу, али нико и не помишља да ово право на потпору стави у зависност ситних погрешака, које ствара свакидашњи живот. За кога се нађе да је достојан да с другим члановима народа ради у истој радионицн, да за истим столом једе, не може бити недостојан, када буде у питању потпора. Само они чланови који се сопственом вољом искључе из народне заједнице и који по свом свакидашњем животу не могу да уђу у народну заједницу, дакле само асоцијални елементи, биће искључени из права на помоћ. Смисао ове потпоре не може се никако упоредити са старим системом, где је требало прво утврдити у коликој мсри који члан има право на потпору. Ако се успе — а сигурно ће се успети — да се потпора у старости и у болести потпуно очисти од свих утицаја либералног система осигурања, онда ће то бити одлучан корак за стварање вечите народне заједнице. Ова потпора ће и у будућности зависити од личне судбине или вредноће појединаца, а можда и у многим случајевима од личне среће или несреће. Али је ипак свеједно где ће кога живот да баци, какве ће проблеме мОрати да решава — њега ће штитити организација помоћи да не буде избачен из народне заједнице. Онај који припада народу, сигуран је да ће му као члану народне заједнице увек бити обезбеђени најпотребнији услови за живот у сваком случају. Читав један свет дели Немца од пролетаријата прошлих времена, који је услед вечите несигурности био проклетство сваког народа. („Европа Сервис")

Гледали смо прошле године енглески филм о једном индуском водоноши који је страствено желео да постане војник британског краља. Душа тог несретног парија била је пуна поштовања према „божанственим" појавама „Томија". И он је жртвовао свој живот само ради тога да би могао да ужива неколико тренутака у сазнању да се бије као британски војник. Сада се менталитет Динга-Дина појавио и код нас. Људи којима нема лека од „енглеске болести" причају у народу такве приче које имају за циљ да створе психику сличну оној индуског водоноше. Кад виде како се српски заробљеници транспортују возовима, онда причају да за енглеске заробљенике Немци увек дају путничка кола, јер је војска Велике Британије навикла на конфор. Не би, кажу они, Енглез пристао, макар и заробљеник, да путује обичним колима, као што у ратно доба путују војници свих војски. Кад виде како се српским заробљеницима дели добар али једноставан војнички ручак, онда говоре да се Енглезима у заробљеништву даје нарочита храна, јер ти отмени војници нису научили на проста јела. Оваквим глупим бајкама њихови аутори хоће да докажу да и Немципобедиоци имају нарочито поштовање према енглеском војнику и да Рајх-победилац осећа особито уважење према британској војсци. Следствено и ми морамо, и поред свих британских ратних неуспеха, поштовати и ценити ту војску. Та се пропаганда базира на лажи: не постоји никакав нарочити поступак према британским заробљеницима; у логорима се спрема храна према народним укусима заробљеника али следовање је једнако, као што је потпуно једнак и сав режим за заробљенике свих племена. Та се пропаганда базира на глупости: постоји војнички обичај да се указује извесна пажња према заробљеној војсци која се истакла у борбама. У енглеском случају такав разлог не постоји, пошто у току овог рата Британци нису нигде испољили у биткама на разним ратиштима Европе и Африке ни нарочиту храброст, па чак ни воље да буду храбри. Али та пропаганда, поред лажљивости и глупости, има још једну особину: у жељи да подигне престиж „господина Енглеза" она о-

г ЖВДР1ДВЈР>Д Немачка снага у европском простору

Воља једног народа за опстанак најјасннје се оцртава у прирасту становништва, док с друге стране опадање пороКаја код појединих народа показује попупггање вол>е за живот. Ако се упореди број порођаја у Немачкој с бројем порођаја код осталих народа у европском простору јасно се виде промене које су наступиле под утицајем националсоцијалистичке народне политике у Немачкој. Опадање броја порођаја констатује се у свима европским земљама. Ако се поће од броја живорођене деце а на 1000 становника, пада у очи да се ови бројепи код свих европских становника, изузев Немачке, приметно подударају. Просечно, број живорођене деце на 1000 становника од године 1921 до 1939 смзњно се за седам. Према висини полазне тачке у години 1921 постоје четири групе: 1) Италија, Шпанија и Португалнја, 2) западноевропске државе, 3) нордиске земље и 4) словенске земље. Прва група показала је у години 1921 прилично висок број порођаја: око 31 живорођене деце на 1000 становника. Овај број опао је до године 1939 на 24. У Великој Британији, Француској, Белгији и ШвајцарскоЈ године 1921 број живорођене деце износио је 22, а у 1939 годинн 15. У нордиским земљама за исто време број порођаја опао је од 23 на 16. Прилично високе бројеве показују ннзоземне државе, код којих се опадање кретало од 27 на 21. Код словенских народа полазна тачка је висока, а опадање веома брзо. Ако се узме као полазна тачка просечан број за време од пет година (1924—1929) види се да на Југославију отпада 34, а на Бугарску 36 живорођене деце на 1000 ста-

новника. У Бугарској, која је до тог доба показнвала веома јако размножавање, горњи број у години 1939 опао је на 21, а у Југославији у години 1937 на 27,9. Овај развој показује у разним земљама извесне промене у години 1933. У нордиским земљама у тој години престаје опадање. Број порођаја остаје исти или се чак нешто повећава у Данској, Шведској, Норвешкој и Финској. И у Великој Британијн, године 1933 престаје опадање. Број новорођене деце повећава се, али веома мало. Ова промена у развоју наступила је услед побољшања привредних прилика, као и склапања већег броја бракова. Број порођаја у Немачкој на 1000 становннка у години 1921 износио је 25 а опао је до године 1933 на 15. После 1933 године број новорођене деце, благодарећи резултатима националсоцијалистичке народне политике у толикој се мери попео, да га није могао стићи ниједан лруги народ. Број новорођене деце на 1000 становника попео се до године 1939 за преко 5 поена, од 15 на 20,4. Овај резултат постигнут је, између осталог, и све већим бројем ново склопљеких бракова у Немачкој. У старој немачкој области склопљено је било у току последњих седам година (1933—1939) 840.000 бракова више, него у претходних седам годнна (1926—1932). То је најбољи доказ успеха националсоцијалистичкнх мера које су биле предузете у циљу што већег броја склапања бракока. У Аустрији и судетским областима број склапања бракова после присаједињења Рајху знатно се повећао, па се према томе може очекиватн и пораст броја новорођене деце. Пораст који је

маловажује Србе. Она покушава да створи у Србину менталитет парије који треба да поштује колонијалног господара. Али, од њега се не може створити Динга-Дин. Најмање се може створити један такав Динга-Дин који би пузио пред статуом Британије, оваплоћења порзза, бекства, напуштања савезника. Оне Динга-Динове душе које ту несрпску пропаганду воде немају у себи српских особина — или су то људи несрпског порекла или је код њих српска свест неутрализована дуготрајним инјекцијама енглескнх фунти. Фунтоманија тих Динга-Дина није ни сада престала. Навикнувши на масне дотације за свој разорни рад, они не могу замислити живот без фунти или без наде у примање фунти. Они сад причају да ће се сваком накнадити штета коју је претрпео у рату или у вези са ратом, као, например, губитак службе. Треба само отићи у једно екзотично посланство у Београду — тамо се штета исплаћује у фунтама стерлинга. Ово личи на првоаприлску шалу а никако на пропагандни маневар, јер пропаганда треба да буде паметна, док је прича о стерлинзима за беспослене глупа и луда. Додуше, британска пропаганда иначе много личи на ову причу, пошто је скоро увек намењена лаковерности а не озбиљности, лакомислености а не памети. Енглез је функција од наивности, ограничености и самопоузданости, и зато је у току целе историје његов културни уплив на Европљане био безначајан, да не кажемо раван нули. Али код примитивних народа других раса његов утицај је донекле успевао, и то уз помоћ оружане песнице, најјачег колонизаторског културног аргумента. Иако нисмо народ неке ниже расе, иако нисмо примитивни, ипак је код нас британска пропаганда у току последње године успела да наговори народ на самоубиство. То је несумњив доказ успеха пропаганде. Узрок те злочиначко-пропагандистичке победе лежи у томе што је струја наивне и глупе британске пропаганде пролазила код нас кроз трансформатор јеврејске лукавштине, бесрамности, охолости и — мо. рамо признати — памети, само злобне, пакосне памети. Сад се то не може поновити. Јеврејима је промењено поприште њиховог рушилачког рада: уместо рушења морала, они у колонама руше зграде. Зато је њихов утицај данас минималан (не кажемо да утицај не постоји, јер и дан данас видимо пријатељска шапутања појединих људи без жутих трака са људима са том ознаком). Пошто не постоји више јеврејског рафинирања просте британске пропаганде, сигурни смо да та пропаганда не може имати успеха. Југословенски Динга-Дин који се дао завести и који је прихватио оружја ради „уживања" у ратном пријатељству Југославије са Великом Британијом, тај Динга-Дин је умро. Нећемо да дамо да се од Србије прави Динга-Дин. Зато морамо да спречавамо сваки покушај одвратне пропаганде у корист највећег непријатеља Европе, највећег експлоататора других народа, најциничнијег Шејлока душа — Велике Британије. Мр. Саопштење Министарства унутрашн>их послова Министарство унутрашњнх послова саопштава грађанству да је архива Миннстарства изгорела за време рата, па је потребно да сви они грађани чије су се молбе, поднете пре рата, налазиле у Миннстарству на решавању те своје молбе обнове. (Агенција „Рудник")

ИДУЋИ БРОЈ „ОПШТИНСКИХ НОВИНА ИЗЛАЗИ У СРЕДУ 11 О.М. УЈУТРУ. СА СВИМ А АКТУЕЛНИМ ВЕСТИМА ИЗ БЕОГРАДА И ИНОСТРАНСТВА.

наступно знатно ,»е превазишао теорнскн прорачунат броЈ*. Али у том правцу нису утнцале само боље материјалне прилике, побољшање прнвредног положаја, отстрањнвање незапослености, разнн брачни зајмови и друго него је повећање броја порођаја такође нзраз новостеченог поверења у будућност. (Европа „Сервнс")