Основа и потка народнога просвећивања

19

мна деца из народа — дружећи се с „интелигенцијом“ и школујући се по варошима — постајала рђава, лена, нерадна, осорљива, набусита, насртљива (на слабије од себе) и да су се за време школовања добро извежбала у картању и пијанчењу.“ Једном речју чисто да се поверује обичном мишљењу да школе кваре народну омладину уместо да је поправљају у сваком погледу и правцу. И баш у овоме народном мишљењу треба тражити узрок што он нерадо даје и своју мушку децу у школе и на школовање у опште. По себи се разуме да народ у овом неоправданом или оправданом гледишту треба што пре разуверити и уверити га с доказима у руци да школе никога не кваре него поправљају; да оне ничију вредноћу не умањују него напротив повећавају; да оне не обарају економску вредност једнога човека него је уздижу и умножавају; да реч господин не означује човека који седи у хладу и ништа не ради већ напротив представља оно лице које ради и уради много више него ли друга лица која нису школована и у напорном раду извежбана.

И из ових досадашњих кратких напомена и примера види се јасно да није било заједничкога, споразумнога, договорног и пријатељског рада између самога народа и његове интелигенције у оној мери и обиму колико је то требало па да и једној и другој страни

ту Србији ће се обесмртити она влада која свима својим чиновницима и осталим службеницима законом буде забранила: а) каршање и 6) пијанчење; ако узакони (и то стално практикује без обзира на чин. и положај) да се сместа (и без икакве апелате и потоње жалбе) истера из државне службе сваки онај који се ухвати да се јавно или тајно карта, или да пијанчи. Државни чиновници и еви крупни и ситни службеници морају само добрим пршмериља претходити својим суграђанима. А кад "би се само и ове две тачке узакониле и строго примењивале, онда би се смањила самоубиства и породичне несреће, а пожаревачки би затвор мало по мало остао без својих „питомаца“. који су се картали на рачун државне касе!...

о=