Основа и потка народнога просвећивања
40
и реченица већином бива једним истим нагласком за, све време докле читање траје, или, у почетку је нагласак веома висок и непријатан за ухо а у средини — а нарочито при крају — поједине се речи никако и не чују, те су слушаоци принуђени да приближују шаке ушима само да би колико толико чули и разумели беседника (читача !).
Поред осталих многобројних предавања: у дворницама Университета, официрске и грађанске касине, код Коларца итд. пре годину две било је једно предавање на Университету од стране једнога университетског професора. Предмет предавања односио се на планете. Предавач је сео на столицу за сто и отпочео чаањем онога уобичајеног: |
„Госпође и господо !
„Почаствован веома љубазним позивом (те и те хумане дружине) да држим једно популарно предавање у корист њене благајнице, радо сам се одазвао томе за мене ласкавом одликовању. Вама унапред лепо захваљујем на тако одличном одзиву и пажњи коју ћете указати овом мом популарном (%) предавању“. — И после овога увода предавач (пре него што је и погледао у слушаоце) отпочиње читање и превртање читаве хрпе листова рчећим кораком. Нигде нема табле за какво бележење и цртање, нигде какве год слике или карте о планетском систему у опште. Стотине стотина, неких научничких имена излећу из предавачевих уста као стршљенови из стршљењака; хиљаде хиљада разних бројева од по 8, 10 и више цифара прелећу преко глава слушалаца као јунски град и ни на једноме се предавач не зауставља већ јури све даље и даље као експрес оријент!
1 Потписани врло радо посећује разна предавања, ма она била и од непознатијих предавача, и том приликом посматра њихов начин предавања и понашања на предавањима.