Основа и потка народнога просвећивања

42

вољно нешколованога света да јавна предавања слуша, на њих што чешће долази и да му она што више омиле, или се њима постиже сасвим противан резултат

Предавач који с одговором на ова четири питања није готов пре предавања — много греши; он греши у толико више што једно веома погодно средство за просвећивање масе народа омаловажава (дискредитује) и на тај начин умањује утицај школованих и просвећених људи на мање просвећене. Предавања за народ морају имати ове неизоставне особине:

а) Да су кратка и не трају више од 74 до једнога, часа највише. Изузетак могу чинити само особито вешти и занимљиви предавачи; ј

6) Да се држе осивом речју и помоћу свих очигледних наставних средстава која олакшавају разумевање и памћење главне садржине предавања;

в) Да су занимљива и весела; да се у њима сједињује корисност с пријатношћу;

г) Да предавач за време предавања слободно гледа, у очи свих слушалаца. На тај се начин лако одржава ред и тишина и при највећем броју слушалаца ;

д) Предавач не сме никако у почетку, средини и при евршетку предавања изгледати уплашен или расејан. Он мора на предавању бити „код своје куће“ (што кажу Енглези) и кретати се потпуно слободно као да сваки његов покрет, сваку реч не посматрају и не слушају живи људи него лубенице или диње;

ђ) Предавач не сме бити нервозан и лако збунљив. Чак и онда, ако би неко од слушалаца упао у говор предавачев и поставио какво (згодно или незгодно) питање, или учинио какву напомену, предавач треба, сасвим мирно да га саслуша и умоли за стрпљење. На његово питање одговориће му по свршеном предавању; и