Основа и потка народнога просвећивања

49

каква треба да буде, онда сумње нема да би и народ био много бољи. Кратко речено: коренитша је поправка потребна како на оној страни где се налази народ тако и на оној другој где је његова интелигенција. Зато је Друштво за Ш. Х. и Н. П. и ставило себи у задатак да просвећује и обавештава не само непросвећен и прост народ него и његову интелигенцију. Ако надлежена народна— школована — шетпелигенција законодавним путем одобри трасжженихг педесет до сто сиљада (100.000) динара годишње за народно Тпросвећивање доказаће да је она више мање просвећена пч да жели да и други буду Тросвећени. У противном поступку сама ће доказати и потврдити да је саможжива (егоистична), неувиђавна, непатриошична ИП довољно непросвећена. Нико никога не може боље насликати и изнети суштину његове душе него што се он сам наслика евојим властитим поступцима кад дође у питање опште добро и напредак Отаџбине. Велики француски трибун Дантон (1759—1794) лепо је рекао: артев Је рат, Рефисаћоћ, што ће рећи да после насушнога хлеба сваки човек и сваки народ има највећу потребу у васпитању, тј. просвећеносши. То што је важило за Французе крајем ХУШ-ога још више важи за нас Србе почетком ХХ-ога века.

УМ] Дужности народа у народном тросвећивању

И народ као и интелигенција има својих нарочитих дужности кад је реч о народном просвећивању. Ни он не сме седети скрштених руку, гладити кафанске клупе и чекати да му све дође готово или да за њега раде само други а он не. Писменост, знање, умешност, вештина и подобност у свакоме послу не могу се никоме левком налити у главу већ сваки се мора трудити и паштити да би се и његов мозак“

4