Основа и потка народнога просвећивања

50

што више развио, навикао на рад и оспособио за све умне и физичке послове. Из нарочитих разлога боље је да сваки у детињству сврши бар основну школу и научи добро читати, писати и рачунати. Али је исто тако очитим примерима доказано да сва та знања. могу стећм и одрасли мушкарци ч оженскиње које је прешло доба основнога школовања. И они могу све то научити ма имали 16, 18, 25—75 година,! само ако овеле им тоће мало да се потруде.

Највеће дужности народа у народном просвећивању падају на све оне људе који су се колико толико школовали и знају важност и вредност четвориг очију; на оне који су било по самој властитој природи или благодарећи нарочитим приликама интелигентнији од осталих у њиховом месту и околини; на оне који се као школованији по своме позиву налазе у народу.“ Сви ти људи треба да утичу што више могу да народ подиже што више здравих и пространиг школа; да подетичу учитеље и свештенике да отварају нарочите зимске течаје за ширење писмености међу одраслима оба пола; да се труде да се у свакој школи оснује књижница с читаоницом и да они сами дају пример осталима прилажући извесну ма и мању евотицу за књиге и књижевне листове и да сами долазе што чешће у читаоницу на читање и да читају осталима који су мање писмени него они; да претходе примером и да редовно посећују свако јавно предавање у њиховој околини — које буде приређивало Друштво за Ш. Х. и

# Није то било давно, кад једне наше новине јавише истинит догађај како су у Чешкој деда и унук ишли заједно у 1 р. основне школе и обадвојица лепо успевали. Проба је дакле дала повољан резултат,

# Друштво за Ш. Х. и Н. П. има међу својим редовним члановима, једнога сељака (Драгомира М. Радовановића из Брајковца, срез колубарски окр. београдски) који може служити за пример. Он је добро писмен, трезвен, вредан и веома заузимљив за општа тилаања.