Основи физиологије

ш Т

пен вије

ЖИВОТНИ ТОК

Зачетак организма. Растење. Старост. Болест. Смрт.

Иако су жива бића саграђена искључиво од хемијскога градива неорганске природе, иако физиолошке механизме снабдева енергија физичких појава, ипак жива бића не постају из мртве природе, већ постају само од себи сличних организама. Пастерови радови су утврдили да до данас није познато да би ин најпростији организми могли бити самоникли, већ да сви организми постају од себи сличних родитеља.

Жива бића постају на тај начин што се од одраслога организма издвоји већи или мањи делић, који се затим развија у потпун организам. Махом су то нарочите организмове ћелије, којих има две врсте, мушке и женске, које се одвајају од организма, па спајањем мушког елемента са женским добива се мешовити елеменат, оплођено ја је, које је подобно у повољним погодбама развијати се и дати потпун организам сличан својим родитељима.

Мушке елементе, сперматозое или семеглавце, производе жлезде тестикула, које носе мужјаци. Женке имају жлезде јајнике, који дају женске елементе: овула или неоплођена јаја.

Изучавање постанка сексуалних елемената, њихово стапање, — оплођавање, — развитак јајета у потпун организам, не припада физиологији већ цитологији и ембриологији.

Семеглавци се налазе у семеној течности или сперми, у ономе соку што га излучују мушки полни органи. Сперма је беличаста, млечна, слузава течност, особенога мириса. Садржи мимо семеглавце беланчевина, лецитина, разних соли, нарочито, фосфата, једну азотну органску базу спермин и др. Те

Сексуални елементи.

Семена течност.