Основи физиологије

Парење.

Ерекција и ејакулација. 9:

(25 ко

животни ток

састојке производе разни делови полног апарата: тести кула,

простата, семене кесице, Сотрег-ове жлезде. Семе-

главци су покретни, хитри и многобројни. У човека их има око 60.000 у једном кубном милиметру семене течности.

У многих морских и водених организама уопште (ехинодерми, рибе...), сперма је непосредно излучивана у спољашњу течну средину у којој семеглавци својим кретањима долазе у додир неоплођених јаја што су их женке снеле, те их оплођавају.

У сувоземних животиња мужјаци избацују семену течност непосредно у женски полни орган, односно у његов улазни део, вагину или усмину. За тај чин парења мужјаци имају нарочит орган, пенис. Дилатацијом својих крвних судова, пенис добива потребну окрутост да би могао продрети у вагину. У томе се састоји физиолошка појава ерекције или надизања. У многих виших животиња надизању доприноси кост која се налави у пенису (у пса на пример). Надизање као и избацивање семене течности, ејакулација, врши се рефлексним механизмом чије је средиште у слабинској кичменој мождини. Полазна је тачка тих рефлекса надраживање сенситивних живчаних влакана пенисових. Али у томе рефлексноме механизму, нарочито у производњи ерекције, од највеће су важности психички надражаји. На пр. изазивање пожудних слика може произвести ерекцију; у многих животиња делује на исти начин мирис што га женке одају у доба парења. Психички утицаји друге врсте могу спречити ерекцију и бити јачи од свих периферијских надражаја. Ерекција се може изазвати и непосредним надраживањем поменутога средишта у слабинској мождини. Тај је центар надраживан крвљу у асфиксији: стога у смрти вешањем наступа често ерекција. ~

Избацивање семене течности, ејакулација, пропраћено је осећањем насладе нарочите врсте. То је један од најважнијих чинилаца по одржавање врсте, јер та обећана наслада узрок је са кога јединке приступају чину који води оплођавању.

У биљака и многих животиња, приближавање сексуалних елемената зајемчено је искључиво механичким, физичко-хемијским чиниоцима: ветар случајем преноси полен на жиг, слободни сексуални елементи мушки привучени су женскоме елементу под утицајем хемиотактизма, итд. У других организама потребно је да носиоци полних елемената приступе чину парења да би се ти елементи могли сусрести. На то их гони чинилац психичкога реда: нагон. У колико је психизам организмов виши у толико тај нагон има сложе-