Отаџбина

ВАСА РЕШПЕКТ

17

рада Васу без велике нужде да утамани, а толико мање, што је тамничар био нападач, што опет није у реду. Васа добије каштигу. Какву? Не ћу ни да спомињем. Но и тамничар је добио велики укор, и једва те га није и што горе постигло. Васу затворе у један лагум самцата, једно да не удави каквог камарата, друго за каштигу да остане самцат. Васа је забележен у робијашком протоколу што се тиче владања као „неп оправим„шсогп§Љ1е," ал није морао абаџилук учити. Махнули су га. Васа то и воле. Васа је тако задовољнији. Он нема ни онако друга ни пријатеља, осим Анице. Ал Аницу нови тамничар Васи не иушта. Кад дође, отера је. Она му тек на сокаку може што додати, кад га стража прати, а тамничара онде нема. Васа опет жалостан, што Аница не долази. Зна да је тамничар не пушта, зарече се осветити му се, ма га шта коштало. Прилика ће до!ш. Васа у тамници од дуга времена прави прстење, ланце и минђуше од коњске гриве. Један хусар, на његову молбу, ишчупао му из репа његовог милог парииа „бећара" длаке, па је од ње начинио Аници минђуше, ланац на врат и прстен. И мени је начинио нрстен и ланац на сахат, и својим негдашњим камаратима такође. Ја сам волео тај мали поклон, али Аница не би га дала ни за драго камење. У самоћи тако, кад му се и то досади, а онје научио једног миша да му са длана хлеб једе. У тамници има доста мишева и кад спава, трче му преко образа. Тај његов миш научио се баш онда појавити, кад Васа једе; био је са свим препитомл>ен. Па онда опет имао је великог паука крсташа, који му је долазио, и тако би му но руци и прстима трчкарао. На његовој паучини остављао га на миру, и гледао би га како муве и бубе хвата. Кад га паук чешће обилази, т. ј. посећује, боље је воље: видеће Аницу и нешто ће му пружити, то не Фали. Отаџвина и 2