Отаџбина

16

ВАСА РЕШПЕКТ

Смућен вратим се кући, и уз пут дам пару слепој просјакињи, за ослобођење Васино, и с тим ми срцу одакиуло. 12. Умре тамничар, који је истина био строг, ал ипак Васи је чинио многа добра. Много пута да се таково што сазнало, био би и сам затворен. Дође нов тамничар не строг, но баш немилостив. Нека страшна неотесана људииа, на прсима златна и сребрна колајна, и крст „Капопиепкгеиг" од линискс битке. Дошла је строга наредба, да морају робијаши учити занат. Један робијаш, абаџија по занату, тај ће их учити абаџилуку. Васа не ће да учи, коморати се једе. Један оптужи, денунцира Васу тамничару. Тај је обично оптуживао. Јаростаи тамиичар изгрди Васу под Формом укора, и каже му, да ће страдати ако се усуди још од посла отимати. Васа дозна денуцијапта робијаша. Нападне на њега са таком жестином, и поче га гњавити да душу испусти. Остали не могу да помогну гњављеном робијашу; не сме нико да приђе Васи. Он једном ногом клсчи на прсима душмаиину, левом га руком држи за врат, а десном прети осталима. Робијаши почну се код врата решетке дерати за помоћ, јер Васа ће камарата да удави. На вику дође тамничар са стражом, и спасе робибијаша. Да доцније дође, — био би удављен робијаш. Жестоки тамничар дигне шгап, па поче по Васи ударати, но Васа ђипи као рис, не промишља се, но одмах тамничара за прси, па га онда с ногу превали, и поче давити. Да не би страже, не би тамничар више жив изишао. Робијаши га не би одбранили. Стража поче претити Васи да ће одмах дешаржирати ако не пусти, ил ће га бајонетом пробости. Стража је нознавала дивљег тамиичара, па није