Отаџбина

ВАСА РЕШПЕКТ

21

лреју на егзекуцију, тако му је било, као да иде у АФрику, и који се одважи тамо, тај је адвокат јунак. И покојни чика Игња, кад Стева није хтео да престане на то, да он, т. ј. Игња, остане у наследству веће куће, извео је такође судца испод руке, и довео је дунђере и зидаре да тестеришу куће на две поле и тако његова остаде, јер се па то измирише. Стева је и сам по нешто продавао , и што но кажу „рупе запушавао," т. ј. иешто отплаћивао, али је већ било доцне. Тако је то трајало петнаест година ; лепо се живело и процеси терали. Но сад је ту крај. Не помажу већ „рекистенције." — Продаје се једио за другим, само је још остала једна кућа, у којој живи. Бар да хоће она остати. Дође и та кућа на мунту. Стева се и сад у Бабоњу узда, да ће мунту покварити. Бабоња је био од те сорте адвоката, којима је доста два-три процеса, те да могу од њих живети. Дође дан мунте. Ту је и Бабоња. Већ је друга мунта. Кућа се мунта и прода. Бабоња судцу преда нисмен нротест. Стева се још нада, да ће му кућа остати. Ручак ваљан за Бабоњу справљен. Бабоња добро руча, добро вино. Стева је од своје родбине вино добио. После ручка дигне се Бабоња да иде , и иште мало новаца. Стева ни сам нема, па се извињава. Бабоња незадовољан полази. При поласку Стева га ухвати за руку, па га пита: шта ће са том мунтом, са тим његовим протестом биги ? Бабоња уз пут одлазећи речему: „Кроз двери си пришел, кроз облок прођеш." То ће рећи толико : кад си наследио, ушао си кроз врата, кад те промунтали, бегаћеш кроз прозор. Бабоња оде и не ступи више у кућу Стеванову, која већ и онако није његова.