Отаџбина

24

ВАСА РЕШПЕКТ

Њих четворо и мати пета, много се може урадити, може се живети. Сад сви приону послу и почеше честито живети, особито син као црв је радио, један за двојицу. Деца се звала : Петар, Катарина, Милка и Марија. Тако мотајући свилу могли су поштено живети, само да није ђаво у два лица ствар кварио. Катарина била је вредна , окретна, али мало каћиперка. Кад се удала да се тако окретала од почетка, боље би било. Донекле је све добро ишло. Када се опет новац по руци преметао, као да је ђаво у њу ушао. Није доста што је добро на крај излазила, него се бацила опет на неки нобилитет. Била је ионосита са својом женском децом , особито са Милком, — Емилијом. Са сином Петром била је иначе задовољна, јер готово он је највише радио, ал је здраво жалила што је хром. Док је мави био, неједаред је рекла, да га хоће бог примити. Таква лепота, као што је Катарина била, да добије хрома сина, то јој није ишло из главе. Сад кад је спала на њега, онда је био добар ; али тек Емилија била је прва. Петар ил је свилу мотао, ил је спремао. Имао је и мали дућан, бакалницу, продавао је дуван, луле, шећер и друге ситнарије и све је држао у красном реду, дајезнао где свака чијода лежи. Мати кад донесе новац, Петар планује где шта треба уложити, купити, и не једаред је матер одвратио, да не купи ову или ону луксузну ствар ; неједаредје одвратио матер да какву баклаву ииту не направи, јер је мати волела посластице, а он је био чуваран. Ал бадава, матери Емилија па Емилија. Ал и јесте била врашко девојче та Емилија. Стас, мало виши од средњег, али фино опругласт, онако као што бива код девојчица у првом периоду младости, пуна, а у струку танка , па опет пуна па оиет ужа; ножице танке и узане, ал пуне и повисоке, па витка, — цео стас онаки,