Отаџбина

ВАСА РЕШПЕКТ

27

тако подигла, а и оиако за матер није много марио. Жао му је било сироте девојке, а толико више, што је на себи носила са свим оригиналан тип његове породице. Хоће да је уда, долазе к њему ваљани људи и преиоручују се за Емилију. И о-ну двојицу је чика послао, но матери је то све мало. Чика види да то не ће'на добро изићи , иа једаред уа свагда поручи, да је мати за честита човека ког је он нрепоручио уда, ил не ће врше за њих да зна. Мати не попушта. Чика укине сваку припомоћ. Матери ни бриге. Мати кад откуд кући дође, ништа друго не приповеда, него како Емилију хвале. Емилија је код куће ослобођена од кућевних послова. Обуче се, па гитар или егеде у руке, па свира. Па онда опет гледи кроз прозор ; какав нознати кавалер на коњу нројезди, па је поздрави. Било је и непознатих, па су је иоздрављали, само да се могу упознати. Нема опасније за младу девојку, нег кад је извичу да је лепа. Онда јс све код огледала, једнако се намешта и сама себи се највише допада. И никад јој не иадне на памет, да лепота пролази, дође болест, дођу године и набори се лице. И већ то у природи лежи да доцније доба не пада на ум , јер би иначе још нре остариле. Емилија је готово сваки дан у свили и кадифи обучена; ако није у свили и кадиФИ , ипак је на њој каква скупља материја, него обачна. Чика Јоса ношље опет једног ђувегију за Катарину. Мати Еатарину, гхремда је њено име носила, није волела као Емилију. Да Катарину, заједног малог трговца. Чикајој нешто у име мираза поклони. Сад чика још последњи пут своју доброту да покаже заиште Емилију к себи, да је он чува и уда. Мати се не да осолити, каже, ко ће Емилију, тај мора и матер к себи узети, па и Петра и Марију.