Отаџбина

26

ВАСА РЕШПЕВТ

Сад настаде Емилијино златно доба. Први пут дође на један редутски бал. Може се рећи да су се баш за њом отимали. Дође на други бал, већ је ирипозната лепота и играчица. Дође јуристански бал, Емилија не сме Фалити. До тога је дотерала, даје већи„соло л играла. Свуд јој нљескају на игри , јуристе да се помаме за њом, прате је из почасти с бала кући. Емилији није више требало, онајеуседмим небесима. Матије сад не би дала ни за каквог трговца, ако тек није мали милионар. — И доиста Емилија била је на врхунцу сретног изгледа; ал сујета-, та кога захвати, мори га као куга. Сад јој већ не требају ни трговци, нијуристе: њене очи бацају се на кавалере, на богаство и високо племе. Петар са сестрама једнако ради и лепо заслужује; и чика шаље девојкама новчану приномоћ. Могу се лепо, елегантно носити. Шта више треба једној младој и лепој девојци ? Онда је њен цео свет. Кад се улицом шеће, кад покаже свој вилински створ, на бела рамепа спуштене бурмасте косе, стане и онај па је гледи, који иначе за годину дана поглед на женску не баци. На ироменади свако око на њој почива, сваки распитује чија је, а мати од милине све расте, смеши се кад од пола увета чује леиу реч за Емилију, и шетајући се сажаљив поглед баца на ружније и скромне девојке. Већ је бољи кругови друштва познају. И у позоришту је звезда Даница—Емилија; наравно да иде у позориште. Већ знаду и чија је кћи, зна се да је сирота девојка. То је Емилији јако шкодило. Не би јој шкодило, да је мати није тако на високо дизала, ал тоје на њу сенку бацало. И јест, чудна је то ствар, кад свет види једну младу лепотицу да се носи као прва дама, а дозна се да је сирота; с тим млого губи. И свака таква лепотица дође до свог врхунца, на онда — ил лево, ил десно, ил стрмоглав ! Чика Јоси није се допадало, што је мати Емилију