Отаџбина

ВАСА РЕШПЕКТ

29

Ади и то дуго не траје, а сиротиња се не може притајити, вао год ни кашаљ. У кућу слабо је ко долазио, мати је на то врло пазила, и кад би ко у кућу долазио од њене воље, тај би морао бити „кавалер." Из трговине, откуд су свилу за мотаве добивали, покушали су где који момци да праве познанство. Ко зна, може бити да би ко срећу донео. Мати је сама ишла са девојком у дућан по еспап, Емилија никада, мати јој не да, а ни она не би ишла по еспап, који све њих храни. Емилија не ће ни за „калФе" ништа да зна. Дођу трговачки момци на „визиту" и незвати, кушају срећу, Емилија их хладно прими; они се морају са Петром задовољити, који их усрдно прима. Још дођу једаред дваред на визиту, а Емилија је у својој соби затворена , чује их а не јавља се ; мора свирати, вијолину штудирати. Један од њих клопне да уђе, а Емилија извињава се да не може. Фумигира их. Овима више не треба, отиду, али више никад се не сете да дођу. И то је целој породици јако шкодило. Они се сад са свим друкче према њима понашају. Кад мати дође у дућан, по еспап, или исти прерађен натраг донесе, сви хладни према њој." На мери не сме ни једна длака Фалити, а пре по који лот, — и кроз прсте се гледало. И то је било на штету. Па онда почеше их мало и претресивати: какав је то нобилитет ? Каква је та Фрајла Емилија „дама" да не прима момке из „велике трговине," који ће такође временом „велики" трговци бити ? Па онда још и то се знало, да и чика више не потпомаже и тим вам је кредит смањен. Емилија већ стекла непријатеља. Емилијино понашање истина није било лепо спрам тих момака, али у положају на жалост њеном доследно. Питаћете, како то ? Мати је Емилију навикла на ту мисао , да она мора