Отаџбина

30

ВАСД ГЕШПЕКТ

какову „већу" партију постићи , од трговаца , који су још „калФе." По томе морала је избегавати и сенку, а да се са „калФама" не разговара, да се таково што не прочује. И у томе сама себи доследна, није волела када су је калФе на јавним местима, као нроменади, позоришту, поздрављале. Отпоздрављала се тако, као да се то ње и не тиче. Наравно, таква девојка да је ма како лепа, морала је стећи непријатеље. Мати Је још и јавно говорила, да она под небом ни за каквог калфу њену Емилију не би дала. Свему је томе мати крива била. Но још једаи их ђаво гонио. Отац, Стева, као што је већ био са свим пропао, казатоје какоје својима био на терету, и како се њега сваки огресивао. Ко ће лењивца хранити, који није ништа научио радити. Док је шта било, док је шта добивао, трошио је , и све утукао. Дошли му кад-кад баш тако црни дани, да га баш и глад поче напастовати. Код брата, чика Јосе, не сме се ни показати. Шта ће сад да ради ? Чуо је да се Катарини и деци добро води, и да нешто помоћи од чике добијају. Нужда закон мења. Он ће к њима у походе. Био је угледан човек још и сад, лице нежно скоро као у Емилије , она је са свим на њега личила ; само су образи већ мало спали, очи упале и зверовито стрељају, онако као што се то код дешператних људи показује. Хаљине отрцане, чизме закрпљене, бледе, шешир-цилиндар оклеиан, на врату масна марама. Тако као блудни син дође породици. Мати ларма, тера га, деца не даду и умире је. Даду му најпре јести, па онда Пера нађе још коју Форинту, оде с њим на јеврејску пијацу, на „тандлморк," и купи му ако баш и не нове, а оно опет такве .хаљине, да их и уредан човек носити може. Кад се врате, он му преправи и беле хаљине, мало „веша." Мати се уклонила некуд пријатељици, мислила је,