Отаџбина

ВАСА РЕШПЕКТ

33

јева, — и женскиње без оиредељеиог заиимања, и несигурпог стана. Стева је био истина у правом смислу речи „пропадица," али ипак неодвисан човек , јер каву си отпевао или боље рећи допевао; какав стари познаник или пријатељ платио му ручак или вечеру, иначе није много јео, а кад све се жиде покидају, онда рупи к својима, руши, ваља, разбија, узме ма шта па прода. Са ђацима је био такође добро познат , и они су му со некад добра чинили, јер су се с њиме шалили, и морао им „Херминину песму" отпевати. Икменије долазио. Тако кад-икад дођеујутру у пет сахати „од Зрињије" и пробуди ме, узме четку, очисти себи капут и ципеле, исприча ми како је ноћ провео, какве су шкандале „код Зриаије" починили, још отпева песму, па тако оде, — у малу кавану. И то његово чишћење није било свакидашње , некад му са свим побеле ципеле и то уз пут. Стева је својим животом својој породици шкодио, особито Емилији. Овамо рачуна мати на „кавалера," а овамо отац прави шкандале. Таквог оца имати, од мотања свиле живети, чекати кавалера, не иде. Мати сваки дан тај терет све већма осећа, и сиромах хроми Петар и Марија страшно се усиљавају, само да заслуже што је иужно. Дању и ноћу раде. Петар добије врућицу, доктори не могу да му помогну, умре. Сиромах Петар, већ је од детињства богаљ, према друге деце као жалосна „прида" од родитеља држат , презрен, смрт му се од матере желила, и ако је доцпије кућевно слеме, одржавалац породице. Укоп је леп био, чика га дао о свом трошку сахранити. Сви су у црнини, плачу, јецају. Емилија у црним хаљинама могла се узети као узор лепоте „дувнах" тако јој ОТАЏБИНА II. 3