Отаџбина

ВАСА РЕПШВКТ

39

тињала , већ само то, што је држе за такову сироту, већ је за њу увреда. Већ је нре тога једна бароница удова затражила па је упорпо одбила. Трговад нашао се увређсн , и вратио зајам , отказао, укинуо јој сваки посао, не да јој више свиду мотати. То је пораз по читаву породицу. Емилија, којој је тешко било научити се радити, кад се већ навикла, сад јој одузеше посао, једину котву непорочног жића. Већ година дана од како је Петар умрво, требало би црнину скинути, нема се откуда, мора и даље црну хаљину носити, и то је најмање, шта зна свет кадје Петар умрво, ко води о томе рачун. Настало је веће зло, не може се редовно ни свакидашњи ручак набавити. Удата кћи Еатарина, нешто додаје, али не може ни она целу кућу издржавати, а да се мужу не замери. Већ и по собама сиротиња у очи нада; собе млого празније, што-шта је продато и позаложено. Несретна Емилија, кратка јој слава девовања. Па што је најтеже, пеправедан свет баца љагу на Емилију, а она је још и сад дивна, невипа девојка. Сад се мати сећа Емилијиних просилаца, иоручује, иде сама к њима па нуди Емилију, не ће ни један да зна за њу; још је с тим већма па глас извикала. Држали су је, да је црвом подгрижена ружа, а она је још пролетња љубичица. Мати је нуди и баропици, коју је одбила; ии баропица не ће да зна за њу. ГроФ Алмозин већ има две године како Емилију иште од матере, да је пусти с њим на његово добро, код његове госп. гроФице, па нек се мати за њу не брине, шта више, и матери ће бити поможено. Он је видио Емилију иа балу, и од то доба дао се обавестити тачно о стању њиовом, и знао је за сваку већу и мању промену код њих. По мати му одговорила, да Емилија чека на добру партију да се уда, просилаца има доста.