Отаџбина

40

ВЛСА ГЕШЦЕКТ

ГроФ Адмозин јој гшручио , кад је тако , пека буде сретна, нгго јој из срца жеди, — ади кад би кадгод дошло до тога , да мати какве помоћи потребује, на н,ега се у свако доба може осдонити. И посде тога је гроФ увек распитивао о њиховом стању. ГроФ је био тако око 50 година стар, повисок, риг 8ап§ аристократ, угдађен, доста изображен, врдо озбиљан, и Фриводност не би му читао на дицу, тако је скривена, тек они ће је познати, који су с њим у чешћем додиру. Има Фину изображену госпу, и петоро деце, међу њима једну удату кћер и једну неудату, тако Емидијиног доба. Био је „зједо" богат, имао је три ведика спахидука. * Већ је до крајности доспело, нужда неисказана; мора се на дево ид на десно. Све се већ позалагало и нродало, настаје глад. Емилија већ одавпа оплакује судбу, ал ништа не помаже. Дођу опет на ту мисао, да се Емилија ионуди чики, па макар сама онде остала, мати ће се већ после којекако онамо увући. Бадава, мати мора покрај ње живети. У тој ведикој нужди, дође к њима „модистка" Марија Ломбарди, иште Емидију к себи, допада јој се, срце јој остало на девојци, дичида би јој дућан; мати не да. Ломбардиница замоди матер, да допусти Емидију намалати за „цимер" издожбу код дућанских врата, даће јој за то десет Форината. Мати на то пристане, и тако дође молер, намодује Емилију, и тако буде она изметнута нред Л.омбардинице дућаном под насловом: „2иг асћопеп Вгаи^." Хајд нека, некодико дана су животарили с тим, ади и то нестане. Емидија оде чики, кдекне пред њим, и моли да се смилује на њих. Чика је одбије хладнокрвно, каже да иде откуд је дошла, да он с њима нема ништа; остави је клечећи, он оде у другу собу. Још изиђе и стрина па је мрким погледом оправи.