Отаџбина

ЂУРАЂ БРАНКОВИТ\ историјска студија

(Наставак.) IV Турска вој ск а У историј и света видимо две врсте инвазија: нашашће народа , који су носиоди неке културие идеје (н. пр. нашашће Јелина на земљиште нелашко , нашашће Римљана на земљиште дачко), и опет нашашће народа, који не носе никакву кудтурну идеју , већ су само преставниди сурове силе (н. пр. нашашће Хуна, нашашће Татара). Оне прве инвазије свршују се с позитивном коришћу за човечанство; оие друге обичпо с позитивиом штетом по образованост. Нашашће турско у Европу спада у овај други ред. Оно носи на себи печат хунски и татарски. Далеко од тога да је оно иобеда какве нове културне идеје, оно је привремена победа сурове силе над већ потресеном старом образованошћу. Сва тајна турских* победа од средине четрнаестога до средине шеснаестога века лежи у два момента; у позитивном моменту ваљане војене организације, и у негативноме — у растројству, у оскудици сваке слоге и сваке дисциплине међу хришћанима. У главама, које су претходиле, изложили смо кратак нацрт земаљских прилика, усред којих је новоме српском