Отаџбина

ЂУРАЂ БРАНКОВИЂ

43

сладару, Ђурђу Бранковићу , ваљало да ради. Покушали смо да обележимо и материјална средства његове земље и душевно расположење његова народа, важии моменти с којима му је ваљало да рачуна. Али њему је онда пре свега ваљало да добро измери и снагу свога непријатеља. И за нас који желимо да што потпуније сазнамо и што верније оценимо ондашње догађаје, потребно би било да се упознамо с подацима о ондашњој војеној снази турској. Права је срећа што у личноме знанцу деспота Ђурђа, у Францускоме каваљеру Брокијеру, имамо не само човека савесна и оштра посматраоца, пего јопг у пуноме смислу стручнога војника. Све што је он видео или и чуо, па наиисао као ноуздано, пуно се потврђује потоњим догађајима и оиим што дозиајемо из других извора. Бољу и поузданију слику турске војске у време деспота Ђурђа не можемо наћи нигде ван Брокијеровог мемоара, који је иаиисао за херцога од Бургундије. Мислим да ће добро бити да из тог мемоара саопштим неколике изводе. — „Ја сам живео међу Турцима," вели у изводу Брокијер, — „добро сам се познао с њиховим начином живљења и војевања, често сам одлазио у друштва разборитих људи , који су Турке иа великим њиховим војеним походима из близа и брижљиво проучавали, па с тога сам се и усудио, да нешто о њима по мојој најбољој моћи напишем (паравпо остављајући да ме исправе опи, који од мене боље знају) , и да покажем на који би начин могло бити да се Турци иа бојноме пољу победе, и да се земље, које су освојили, натраг задобију. Да почпем најпре тиме, како лично изгледају па да речем да су то прилично угледан сој људи, с дугим брадама, али осредњег стаса и средње снаге. Знам добро да је свуда у нас скоро већ у обичај прешло да се каже: јак као Турчин! Али колико и колико хришћана ја познајем , којих је телесна снага надмашивала снагу ма ког Турчина ! И ја сам, који баш нисам од јакосних људи, кад су прилике