Отаџбина

44

ТЈУРАЂ БРАНЕОВИР

захтевале налазио сам да има много Турака, који су слабији од мене. Вредни су људи ; рано зором устају, живе о малеиоме; задовољни су с мало зло испечена хлеба, с мало меса на сунцу осушена , с мало млека укисељенога или и иначе, меда, сира, грожђа, воћа, зеља, па често им је доста једна прегрш брашна, с којим замељају неку закуску те се шесторида или осморица наједу. Кад им коњ или камила оболе, одмах их кољу па једу. Овоме сам био сведок толико и толико пута. Не маре много где ће лећи да спавају и обично лежу по земљи. До тела носе обично две до три памучне антерије једну врз другу, и које им допиру до земље. Поврх њих носе одећу од сукна , која је више као неки огртач и коју зову „капинат." Ова горња одећа, и ако је лака, не пропушта кишу, и има је врло Фине и красне. Чизме носе високе до колена. Носе широке алватне чакшире, — неки од скрлатне кадиФе, неки од свиле, неки од чохе и других тканида. У време рата, и кад путују, да их оне дуге антерије не би сметале у покретању, умећу их у чакшире. Еоњи су им добри, стају мало храном , добро касају и за дуго. Слабо их хране ; један пут само преко дан и то пред ноћ , а и тада не дају им више од пет до шест прегрши зоби и два пута толико плеве. Са зором зауздају их, очисте их и отимаре, али их не воде да поје пре по дне, а после ио дне дају им да нију кад год нађу воду. Тако и вечером поје их кад се зауставе да конакују , а ваља ми додати, да се они рано устављају на преноћивалиште, и то свагда, ако само може бити поред какве воде. Кад се тако већ једном ради конака зауставе, коње оставе још добар сахат под уздом , па онда у извесном једном часу , сваки своме коњу зоб даје. Преко ноћ остављају их покривене ћебетима и другим покровцима, какве сам тамо међу њима врло красне виђао ... Седла , којима се служе, обично су врло богато искићеиа али су дубока, имају испупчене јабучице с пред и са зади с кратким кајасима и широким узенђијама.