Отаџбина

ЂУРАТЈ БРАНКОВИЂ

45

Сад гато се тиче војене опреме и оружја. Многи Турци иосе хграсне панцире, који изгдедају као оно наши, само што су прстенови или колутићи ситнији. Потсећају на војтшке у сликама које нрестављају још из времена Јулија Цезара. Панцир им силази скоро до средине бедара; ту је по средини тела притегнут свиленим пасом, од којега један крај виси доле , те војника по листовима бије. На глави носе округлу капу која се у шиљак завршује, а висока је стопу и по. Свуда у округ имају притврђене гвоздене плоче и шипке, које бране. лице, образе и шију од удараца мачевих, а наличе на шлемове које у Француској зову „саладима." По врх ове врсте шлема, носе они на глави и покривало од гвоздене мреже. Ових нокривала од гвоздених жица има врло красно и богато израђених те стају до 50 дуката. Проста се могу добити за 1—2 дуката, и ако нису тако јака као она прва, опет обично против-стају ударцу мача. Већ поменух седла њихова. У њима седе као у каквој столици наслоњачи, дубоко упавши у њих с коленима високо издигнутим због кратких кајаса. На кратко положај им је у седлу такав, да се ни на најслабији удар копљем ие могу да одрже, већ падају. Оружје у имућнијих Турака ово је: стреоник, сабља, тежак буздован с кратком дршком, а јабуком у више углова исеченом. Буздован је опасно оружје, особито кад удари у илећа или у незаштићену мигаицу. Ударац по глави, ма дајегалемом покривена, обнесвестио би човека. Мимо другог оружја многи Турци носе малене штитове од дрвета, којима се на коњу вешто заклањају, кад стреле одапињу. Послуишост и покорност Турака према старешипама безграпичпа је. Нема међу њима тога, који би смео да преслуша заповест, па ма како да ризикује живот. И поглавито овој њиховој послушности има се приписати што су починили тако велика војничка дела , и што су освојили земљу већу и зиатнију него гато је Француска. Уверавали су ме , да су Турци свакада , кад би се