Отаџбина

48

ЋУРАХ БРАНКОВИЋ

свагда налазио као отворене и погатене људе, и кад год је била потреба, да се покаже јзнваштво, свагда су га показивали. Али поред свега тога, ја сам убеђен да за војску, која је добро наоружана и добро командована, не би било тешко да их разбије. Што се мене лично тиче, изјављујем да се никада не бих устезао да са ноловином оне војске коју они имају, на њих ударим. Истина , ја знам добро , да турска војска броји двс стотинв хиљада људи. Али већина њих пешаци су и мало их је који су нотпуно наоружани. Осим тога, у тој војсци има велики број хритпћана, Грка, Бугара, Маћедонаца, Арбанеза, Словена , Влаха , Срба и других , који му сви по невољи слул;,е. Сви ти људи, који и онако смртно мрзе па Турчина, кад би само видели, да хришћани у новећој сили иду па њ, и особито кад би видели да Фраицузи долазе, пи мало не сумњам да би сви они одмах на оружје скочилиПо свему дакле Турци нису баш тако страшни и ужасни, као што сам слушао да се говори. Али ваља ми рећи и ово: ако се мисли какав иокушај противу њих да иредузме, то ире свега ваља да се нађе војвода, коме ће војска да се покорава, и опет који ће да чује савете људи што добро познају начине турског војевања." После овога честити се витез упушта да разлаже, како би ваљало организовати војску и како је наоружати, па да се успех противу Турака постигне. И то је разлагање веома занимљиво , али ћемо из њега саопштити само два три извода, који допуњују напред наведену слику турске војске. Брокијер иредлаже да се против Турака иде не с тегаком каваљеријом — како су дотле хришћани чинили него с лаком , да бп се тако и хришћанска војска могла брзо покретати као и турска. Развијајући свој предлог он вели : „није потреба имати тешке оклопе већ ни с тога, што стрелци турски истина из близа добро гађају и брзо одапињу стреле, али им стреле не лете далеко. Стреоник им је дебео и кратак, стреле танке и не баш дугачке,