Отаџбина

590

ТУРСКА ДР011ЛДА

зајам, катастроФа ће се оддожити, али то одмицање пропасти учиниће само да буде потпунија. Познато је да ни један од досадашњих и ни један од садашњих турских министара није куиио турских државних папира. Та једна околност врло је пуна значаја. „Л.евант-Херолд в у свом броју од 25 Новембра пр. године нише: „Интереси јавнога дуга износе 15 милиона. Ми немамо статистике по којој би могли ирорачунати колико се од тог интереса нсплаћује у земљи, а колико иде на страну ; али да рекнемо да се у земљи пдаћа много више него што је вероватно, да рекнемо да остаје 5 милиона у земљи. Остаје 10 милиона у злату, које ваља сваке године платити иностранству. Спољатња трговина ноказује да је увоз већи од извоза. Али рад јаснијег рачуна, да рекнемо да су нам увоз и извоз једнаки. Земља дакле мора на страни да плати 10 милиона у злату. Од куда да, извлачење толикога злата из земље не учини да у њој са свим нестане злата и да наступи новчана и трговачка криза? Одговор : Од туда што је сваке године закључен иов зајам. Еад би влади испало за руком да изравна приходе с расходима , и да јој даљи зајмови не требају, шта би била нужна последица ? За две године изашло би све злато из земље и настала би таква новчана криза која би укочила сваку трговину. Према томе, ево какво нам је стање: „Ако влада настави правити дугове по Еврони, идемо банкротству у наруче. Ако влада престане узајмљивати, трговина ће да банкротира. То је дилема!" Нека господа која имају турских државних папира довољно су наивни па мисле да њихови особити папири имају особиту и вредност, јер су осигурани н. пр. царином у Дариграду, румелијским данком на овце, или анадолским данком. Али то је уздање врло неосновано. Истина је да су горњи приходи дати у залогу као хипотека при отварању дотичних зајмова, али то бегие само на иаииру. Извршено није то обећање никада. Хипотециране приходе утерује влада у општу суму прихода државних. Зајмови од 1858, 1862, 1868, 1865, и 1869 немају већу сигурност од општег зајма у 1865 или од зајма који сад хоће да закључе (40,000.000 ф. ст.) Али да би се уверили о страшном опадању турскога кредита, треба само помислити какоје сваки даљи зајам турски закључиван са све нижим курсом. — Године 1855 закључила је Турска зајам са курсом од 102 3 / 8 , али то је изузетак, јер је за тај зајам гарантовала и Францеска и Инглеска. Како је сад и како су издани зајмови са тако званим особитим сигурностима, види се из овог :