Отаџбина
ХУРСКА ПРОПАДД
591
КУРО ПРИ ИЗДА11АЊУ
ДАИАШЊИ КУРО. 23 ЈА!1УА?А 1875
6
процента 1858
85
66
б
1863 . . . •
72
65
6
„ 186-5
65 1 12
65
6
1869
60>| 2
55
6
„ 1873
68*|,
52
Зајмови од 1854 и 1871 са 6°| 0 , осигураии су мисирским данком, и према томе то су једиии турски папири који у иеколико имају сигуриости. Али и ње ће иестати у оиоме тренутку чим настану политички заплети у Турској. Нема више но четири године од како званични извештаји наших конзула по Турској беху још пуни уздања у будућност царства, — данас ни о чему другом не говоре већ о пропасти и банкротству. Конзул Иелгрев који можда најбоље познаје Турску, каже: „Капитала је нестало у земљи; сва трговачка, индустријска и пољопривредна предузећа постада су немогућна ; број становника непрестано опада, и симптоми општега банкротства — не само прихода и државних Финансија већ и способности за живот и људи — постају како која година, како који дан све опаснији." „Беуап!; 1Јега1с1" који свагда има за чудо тачна оОавештења, удара такође у очајне струне и црта жалосно стање земаљско и после зајма последњег од 40 милиона, оваким речима : — „У земљи нема никаквога капитала. У след тога нема предузимљивости, нема никаквог душевног живота, нема способности за народни живот. Цело царство живи од данас до сутра, из руке у уста , па како му се адмипистратори врдо често ставе између руке и уста, то се са иеописаним и неизреченим жртвама мора да потроши данас хдебац од идуће године. Ако овај систем устраје то ће се потпуно и безнадеждно срушити све."
То исто иотврђује и званичнн извештај г. Локока, из цариградског инг .1. посланства министарству снољ. посд. У томе се извештају нарочито цртају крађе и пљачкања ђумручких чиновника на Дунаву и на обадама турских мора, рђаво судство и т. д. Кодико је зађимљива довде расправа г. Ферлија ради драгоцене крађе и нодатака о турскоме стању, тодико су оригинадни и — ингдески путови, које он преддаже Турској да се спасе из овога шкрипца, и да се мирно реши источно питање.