Отаџбина

ВАСА РЕШПЕКТ

3

Па чим се у свом дешперату јоште бавио? Мал.о надгледао екоиомију, па читао је књиге, особито што се тиче Русије и Србије. Није ни чудо, цела нородица је шовенистична, то јест, свој народ у звезде кује, и све се нада великој будућности, ио увек и све редом смрт превари. Чика Игња читао је књигу о „Наваринској битци" о „црном" Ђорђу, о Милошу Обреновићу; радо би слушао о Чараиићу и Хајдук Вељку; руског цара Николу обожавао је, и на дан Св. Николе увек би испио чашу и „у здравље свееилњејшег императора Николаја" и у здравље свију баћушака, да добију Цариград, да подигну крст на цркви Св. СоФије, а Србима да даду Босну и Херцеговину и Призрен »Даже до морја". У соби у челу висила је икона патрона Св. Стевана, а пред овим опет висило је велико сребрно кандило, и кад се год на пут спремао, очитао би пред „великомучеником" молитву, прекрстио би се и икону пољубио. И онда је куражно ма куд ишао. Код кревета његовог над главом висио је у оквиру рукопис његовог оца, једно писмо, и то из великог потптовања спомена очиног. Даље на зиду висиле су контраФе „Винтер, Фрилинг, Сомер и Хербст" и један велики „кводлибет" на ком се могло видети млого чудотворних Фигура. „Е такав вам је био мој чика Игња Решпект, и сад смо се мало дуж,е забавили, а ја не могох још свршити пего ако изволите који дан опет овде гости бити, ако вас даље интересира, верујте занимљиво је познати живот тог особењака Васе Решпекта. И ви, брате из Србије, останте оде као гост код нас, да знате код куће испричати, шта се оде збива." „Бе аФерим, слушао бих те три ноћи, хоћу вала код вас остати, да чујем хоће л тај Васо делија постати." „Дакле сутра ћемо продужити." 9 Сутра опет млади домаћин овако даље приповеда: 'Гако пролазе дани и месеци чика Игњи; прођу и две 1*