Отаџбина

ПРЕ ДВАДЕСЕТ И СЕДАМ ГОДИНА 695 У сваком народу, у свакој се војсци нађе поједини, који ће чинити изгреде и огрешити се о законе, које људско друштво, као опште неке и међународне и уобичајене законе поштује и уважава. Но тим се разликује један народ од другога, једна војска од друге, што, док они једни нечовечност и суровост такових појединаца, обично војсковођа осуђују и њих се одричу, ови други такове пороке одобравају, иди им бар повлађују тиме, што им у много придика кроз прсте гдедају, где би требади оддучно да се одупру изгледима љиовим. Као да се даје овим начином оправдати исги народ шш његова врховна војена власт! Велика царска војска, којом заповедаху кпез Виндишгреи и бан ЈелачиК, већ се налажаше на путу из Беча низ Дунав У — Угарску. То бејаше по мађарску војску прилика, да на читаву иашу линију удари. Сада или никада. У овом је тренутку ваљало покушати срећу и на све српске станове ударити. Ваљало је провалити српску линију и тога љутог противника смлавпти, те како би се за тим читава угарска војска безбедно горе повући и царској војсци целокупна на супрот стати могла. Ово је дакле трећи општи нападај непријатеља нашег на нашу позицију, но и овај је нападај можда и више но пређашњи основан био на комбинацији. На дан 30. новембра 1848. чујемо ми у Панчеву тресак и тутањ топова, и то са Алибунарске стране. Око подне приспеше први рањеници ; пред вече се диже црн густ дим к небу; а у ноћ бејаше ово жаром осветљено. Сада знасмо на чему смо. Војвода Стеван похита у Ново Село. Ту застане Михла Јовановића са својом бригадом, састојећом се из три батаљона Варадинаца, једног батаљона панчевачке регименте (заповедник: Јевта Барајић) и 14 топова. Дамјанић удари из Вршца са колоном од 2 батаљона, 3 шкадрона и 8 топова на Барајића, који је код Карлсдорфа позицију узео био. После љутога боја буде Барајић сузбијен. При повлачењу к Алибунару, и то брдом, наш се Јевта тако храбро држао, да су му сами Маџари викали: „Ељен Барајић!" Михл Јоваиовић са својим Варадинцима бејаше заузео позицију северно од Алибунара на путу, који води из ЗичидорФа у голој, равној и отвореној низи, која не имађатпе ни дрвета нити друга каква заклона. На њега удари колона једна, која је долазила из ЗичидорФа, а чија је јачина и састав исти био, као и у оне колоне, 38*