Отаџбина

596 ЛРЕ ДВАДЕСЕТ И СЕДАМ ГОДИНА што је долазила са истока. Заповедник овога одељења бејаше Гергељ. Михл Јовановић и његови Варадинци бориди су се као лавови. Варнице су чисто летиде, као оно кад чедик о камен удари. Но заман. То бејаше неједнак бој, јер три струке оружја стајаху иротив две струке, а при том још на ледини и без икакова закдона. Док је Михд своје батаљоне у каре сабијати морао, да се против коњадије одбрани, која на њега насрнуда беше, дотде се ова распе и натраг јурне. Непријатељска артидерија пак употреби ову згодну придику. Непријатељски топови груваху у наше сабијене масе. Тако одвећ неједнаки бој не могаше дуго устрајати. Михд се повуче к југу и на брег. Овде се споји са Барајићем, те се тако заједно упуте без оддагања у Ново Седо, по што на брегу никакова спремна војена закдона не имађаху, у Новом Седу затече обојцу — као што већ наведосмо — војвода Стеван. Камо срећа, да је Михд Јовановић тачно извршио надог војводе, кад је оно заузео позицију више Адибунара. 'Га варошица дежи у низи, а надвишена је висом од 15—16 метара, који се повдачн са истока на запад. Када је Михд надог добио да у Адибунар пође, а оно му се заповеди, да на висини коју час пре споменусмо, редуте подигне, који би читаву бригаду закдонити могди. На овај начин утврђен стан, имао би ону исту вредност и на исти би начин хаснио војсци нашој, као оно Сентомаш и томашевачки мостобран. Зарад подизања тих редута, буде Михду Јовановићу додатмлађани јунак, женијски официр Јеврем ЖивановиЛ, који је као први Текелијин штипендиста, бечку инжињерску војену академију свршио био и ту се у аустријско-српском војеном кору налазио. Но Михл не хтеде редуте подизати. Јеврема Живановића стави у огњену линију. и то под команду Јевте Барајића. Јеврем Живановић ту и погине, до последњег тренутка храбро се борећи. Михл беше одважна, активна, — да рекнем — управ изазивајућа и наиадајућа нарав. Као противник сваке пасивности, он је презирао редуте, јер — као што је сам мислио — „само, се доше јунаштво -закдања иза редута." Консеквенције тих сасма погрешних назора о јунаштву и о редутима, морао је Михд данас сам, и то љуто искусити. Камо срећа, да је овај млађани наш херој свагда и свуда онако добивене налоге извршавао, као што је јуначан био! Бездушни се Дамјанић и овом приликом одликовао. Адибу-