Отаџбина

пре двадесет ii седам година

&97

нар буде, као што нам је густи онај дии нагоиешћавао, запаљен и поплељен. Дамјанић не сдедова нашој војсци. Испрва мишљасмо да га је плен задржао, ад други дан видесмо, где узе пут у Иланџу. С места смо погодшш куда и камо ће: преко Јарковца на Томашевац, да ову нашу позицију са истока а иза леђа Книћанинових заузме и да се споји уједно са друговима из Неузиие. Тако би Книћанин био опкољен и нападнут и смлављен иди заробљен. И овде видимо ; где непријатељ за истом цели тежи, као и приликом пређашњег нападаја на Книћанина, само се једна разлика у томе састоји, што је овде сила непријатељева још огромнија и већа била и што нас ]е он најпре из наше алибунарске позиције истиснуо и сам ју у руке добио. Без сумње је непријатељ чврсто рачунао, да ће Книћаннпа смрвитп, те да ће одмах после са свом својом снагом моћи ударити на последњу нашу тачку у Баиату — а то је на Панчево. И тим би Банат пао у руке непријатељеве. Клапка је ово доцније у књизи својој одиста и посведочио. Војвода Стеван учини све нужне кораке, како да осујети тај непријатељев план. Книћанин буде нре свега са читавом војском својом из томашевачког стана позван на скуп у — Ново Село. 2. Новембра држан је пре нодне војени савет. У савету бејаху : војвода Стеван као преседник; Ст. Книћанин, Пера Бобалић, Михл Јовановић, Тодор Л.азић, Јевта Барајић и писац ових врста као ђенерал-штаб. Нредлог овога буде једногласно примљен: да се са читавом нашом војском дигнемо и да иреким иутем иреко Падине у Јарковац ударимо, како би Дамјани~Кеву оиерациону линију иреиречили. А ири том да нам је цел та, да, ма где на Дамјани&а наишли, иа било то сад дању или ноКу, на њега ударамо те да га аобијемо, ире но што би он стуиио у свезу са друговима својима у Неузини и с оне стране Томашевца. Овом би победом нашом Дамјанића осакатили и за даље га операције неспособним учинили. Тим би наравно и сва непрвјатељева предузимања за времена — осујетили. Тај дан у подне стигне томашевачка војска. Пред вече пођемо на Јарковац. У Падини смо се одмарали. У поноћи бејасмо у Самошу. Ту се сретнемо са кући се враћајућим Граничарима који долажаху из Јарковца, где по заповести Дамјанићевој неке редуте зидаху. Од ових људи дознамо све, што нам је најнужније било дознати, а између осталога и то, да се Дамјанић у Јаркоецу са читавом својом војском на конаку налази и да у напред