Отаџбина

598

ПРЕ ДБАДЕОЕТ II СЕДЛМ ГОДИНА

ве}г оргије слави, опојен чврстом надом, да ће Книћанина сутра живог ухватити. С месга буде учиљен овај распоред: Еанетаи Пера ЈовановиК (познат са Тулије) са 2 компаније Варадииаца и једно одељење од 66 момака панчевачке граничарске регименте под заповедништвом народког ОФНцира Паје Путника. Ова чета иде к шумици која се на каналу источно од Јарковца налази. Овде Пера Јовановић узима позицију као резерва. Паја Путник има надог, да иде својим јатом све поред канала и кодико буде могуће, а да га не сназе непријатељске страже, и да се у бој не упушта и да непријатеља не изазива чак до мосга , који лежи на северној страни у сред седа. Ту Паја има да заузме позицнју. Надожено му беше да никога не пушта, ни у, нити из седа. У тој заседи остаје до даље заповести. Таква једна кодопа буде и на деву страну посдата да са запада опкружи Јарковац. Овим је одељењем заповедао капетан Лазић. Гдавна војска пак буде овако распоређена. авангарда: Книћанин са својевољцима из Србије и два батаљона панчевачке регименте. Друга бојна диннја: 2 батадијона бедоцркванске регимепте. Резерва: Михд Јовановић са 3 батаљона Варадинаца. С југа 2000 корачаји од Јарковца удаљено надази се раскршће путова из Самоша у Јарковац и из Вршца у Томашевац и Бечкерек. На овој је тачци стајала резерва наша. Још беше ноћ и густи мрак, када пушке у иаокодо око седа сенуше. Бој на крај седа био је кратак адн жесток. Наши удетеше у Јарковац као змајеви. Непријатељ беше изненађен. Многи војници непријатељеви погибоше у становима, коњаници у кошуљи и у онај пар, када се на коње попети хтедоше. Книћанин отме два шестофунтовна непријатељска топа, те их нам пошље. Паја Путник чуваше међу тим по надогу свом мо.ст и не пушташе никога да пређе. Канад беше пдитак и прегажљивДок се Книћанин у седу борио и док су његови јунаци непријатеља кдади, ад ево из оне стране неузинске војске до 5000 момака. Та је војска са исгочног краја седа почеда јуришати на ДРУ Г У нашу динију, а Книћанину иза деђа. Друга се наша динија тако забуни и упрепасти, да смо бегство од ње само тиме откдониди, што смо најстрожије мере употребиди. Ад нас ово напрезање стаде времена, јер не могосмо више Книћанину сдедовати, као што то природа овог боја и тактичка правида изискиваху. Дамјанић добије међу тим маха, те могаше са свом својом војском ући између седа и друге диније. Тим бејаше кдин ударен у нашу војску. Између Книћанина